Anksiozne osobe su po svojoj prirodi najčešće vrlo emotivne, to su tanane duše. Primete i osete ono što drugi ljudi možda i ne primećuju, kao što su prekorni i osuđujući pogledi. Nekada se ljudi zaista tako ponašaju prema njima, ali mnogo češće je to njihov unutrašnji doživljaj i pretpostavka kako ih drugi vide. Iz tog razloga povlače se i izoluju od drugih, jer se plaše tih komentara i osude. Više vole da se druže sa manjim brojem ljudi koji su stalni, tu su nekoliko godina ili čak decenija. Na ovaj način imaju sigurnu bazu gde se osećaju dobro, prijatno i bez straha od neprihvatanja.
Ukoliko želimo da pomognemo nekome ko se bori sa anksioznošću, dobro je da imamo vremena za njih. Treba izbegavati da im govorimo kako moraju nešto da urade, kako samo treba da se opuste, kako to nije ništa, da će proći samo od sebe, da je to samo u njihovoj glavi.
Umesto toga da moraju, možemo reći da bi mogli nešto da urade. Na ovaj način se stavlja izbor u odlučivanju, umesto imperativa. Rečenica samo treba da se opuste, nikako nije dobra, jer da mogu opustili bi se već do sada i bez ove instrukcije.
Izjava kako to nije ništa, možda za nekog ko nije u toj situaciji zaista nije ništa, ali za nekog ko se bori sa anksioznošču, to može biti svakodnevna borba koja nekada trajate i više godina. Zato je bolje reći verujem ti da je zaista teško i da treba mnogo snage da se boriš.
Komentarom to će proći samo od sebe, možemo dosta odmoći osobi. Anksioznost neće proći sama od sebe, a ukoliko osoba bude poverovala u to, odlagaće odlazak kod stručnjaka koji zaita može pomoći. Ovo odlaganje može dovesti do depresije, a kasnije i do suicida. Izjava da je to samo u njihovoj glavi, jeste tačna, ali to je ceo svet jedne osobe. Na taj način nipodaštavamo sve ono što ta osoba misli i oseća prema sebi, svetu i drugima.
Kada nam se otvore i govore o svojim osećanjima, značajno je da ih ohrabrimo, saslušamo bez nuđenja gotovih rešenja i osude. Pokušavanjem da razumemo i vidimo svet njihovim očima je jako dobro za anksiozne osobe. Podrška i prihvatanje su važni, pa ukoliko se neko nama blizak bori sa anksioznošći tako možemo pomoći.
Psihoterapija i psihološko savetovanje mogu mnogo pomoći, jer anksiozne osobe duboko potiskuju u sebi nešto što ih muči. Mogu verovati da kada bi drugi saznali za taj njihov aspekt, da bi ih odbacili. Međutim ovo u velikoj meri nije tačno, već je fantazija i iskrivljeno uverenje. Prijatelji i bliske osobe koje su tu sa njima godinama, najčešće ih prihvataju i kada saznaju za razlog zbog kog su anksiozni.
Ukoliko želite i vi moju podršku i pomoć, u rešavanju ovog problema možete me kontaktirati.
Be the first to comment