Smanji doživljaj – O paničnim napadima iz drugog ugla

Fotografija: Pixabay.com

Panični napadi

Poznato je da napad panike prate fizičke manifestacije: lupanje i “preskakanje” srca, bol u grudima, osećaj gušenja, znojenje dlanova, vrtoglavica, snažne glavobolje (češće posle napada), osećaj gubljenja razuma…Nekada i sve zajedno. Svako bi pomislio da umire ili ludi.

Zbog naglašenih fizičkih ispoljavanja pri napadu panike, važno je eliminisati mogućnost postojanja nekog fizičkog oboljenja. (bolesti srca i krvnih sudova, štitna žlezda…). Ukoliko je sve u redu, reč je o napadima panike. Važno je i napomenuti da, ukoliko se napadi panike dešavaju isuviše često ili ozbiljno ometaju svakodnevno funcionisanje, može biti da se razvio i panični poremećaj.

Dobra vest broj 1: ne umirete. Dobra vest broj 2: ovako se oseća veliki broj ljudi i mnogi od njih su prevazišli ovaj problem.

Ako pođemo od postavki REBT-a (racionalno-emotivno bihejvioralna terapija), kojom se, u kombinaciji sa psihodinamskim pristupom najuspešnije leče napadi panike i panični poremećaj, osnovno je shvatiti da ljudi nisu uznemireni događajima po sebi, već svojim mislima, idejama i zaključcima koje sami stvaraju povodom tih događaja.

Ne postoji ni jedan psihološki test kojim bismo savršeno odredili dijagnozu, kao što ni jedan tačan, pravi uzročnik paničnih napada nije poznat nauci.

Kod ljudi koji boluju od bilo kojih vrsta fobija se često javljaju napadi panike u stresnim situacijama. Nastanak fobija i odnos čoveka prema njoj, posebna je tema, ali često, kao i napad panike, služi kao neka vrsta odbramenog mehanizma. Bavimo se fobijama i panikama umesto da radimo ono što treba da radimo, što nam razvojno pripada. Posmatrano iz ove perspektive, nije čudno što se napadi panike dešavaju baš u životnim okolnostima koje za nas predstavljaju prekretnicu: novi posao, preseljenje, gubitak voljene osobe, rođenje deteta, razvod…

Naročito je zbunjujuće kada se ovi strahovi jave u situacijama koje su srećni događaji za sve oko nas, kada bi trebalo da se radujemo, a imamo osećaj da ćemo umreti ili poludeti. Napadi panike i te kako mogu biti povezani sa nerealnim očekivanjima od sebe, drugih i života. Kad god se nešto mora i podrazumeva. Tako se uvežbavaju i duboko ukorenjuju iracionalna uverenja.

Smanji doživljaj: u prevodu zahtev naspram želje

Sećam se i ja ove rečenice iz detinjstva. Znate kad deca šize kad im nešto ne ide onako kako su zamislili? Kada plaču pola sata što im niste dozvolili da nastave da piju sapunicu za balončiće. Za dete je to tog trenutka užasan poraz, smak sveta, govori vam da ga mrzite i da nikad ništa ne može da radi šta on hoće…Smanji doživljaj!

Šta se ovde zapravo dešava:

Neispunjena želja vodi u nezadovoljstvo. Ne možeš da piješ sapunicu, iako to želiš. (Sledi širok dijapazon objašnjenja) U redu. Tužan je 6 sekundi i nađe nešto drugo.

Zahtev da mu sve mora biti dozvoljeno izaziva užasavanje, očaj, histeriju, paniku.

Nezadovoljstvo je zdrava reakcija na frustraciju i podstiče nas da promenimo situaciju i učinimo je poželjnom za nas. Neispunjeni zahtevi su parališući i oduzimaju svu kreativnu energiju za brigu samosažaljenje i anksioznost.

 

Tendenciju za racionalno i iracionalno mišljenje imaju baš svi ljudi i njih nije lako razlikovati pogotovo u situacijama koje u nama bude snažne emocije. Kako reagujemo na određene stvari koje nam se dešavaju smo učili od malena, prvo od roditelja, pa onda i od svih drugih značajnih ljudi u našem okruženju i to prihvatili kao “istinu”. Kada nam se telo buni, kada paniči i sprema se za ratno stanje u situacijama gde rata nema, onda nam je to signal da nešto treba da se menja. Kada napade panike shvatimo kao novu šansu, kao životnu prekretnicu i šansu za početak novog poglavlja u životu, kao što su to do sada bili pubertet ili adolescencija npr. Kao što smo preživeli te faze, preživećemo i ovu. Naravno, ovo je sve lakše reći nego uraditi. Po pravilu, u prevazilaženju ovih problema često je potrebna upornost, istrajnost i vreme. Mnogo je lakše kada se to uključi i psihoterapeut jer su napadi panike (i njegovi simptomi) posledica, a uzroke je nabolje istražiti uz stručnu pomoć i vođenje.

Irena Pilipović
About Irena Pilipović 6 Articles
Irena Pilipović učiteljica, OLI psihološki savetnik, psihoterapeut na edukaciji iz OLI integrativne psihodinamske psihoterapije https://olicentar.rs/

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


3 × 1 =