Samopouzdanje kao faktor uspeha

Samopouzdanje, kao jak lični oslonac stičemo i razvijamo celog života. To je naš realističan pogled na sebe i sigurnost u to što vidimo, sebe i svoje sposobnosti; Odraz koji imamo prema sebi i vrednovanje tih osobina koje posedujemo. Jedan je od najvažnijih faktora uspeha. Kada smo zadovoljni sobom, trenutnim uspesima i postignućima, kada nas drugi poštuju i uvažavaju i naše samopouzdanje je veće.

Ponekad deluje vrlo jasno, a neretko i jednostavno imati samopouzdanja. Međutim, da bi o zrelom samopouzdanju govorili, moramo početi od toga koliko sebe poznajemo. Ne možemo se na sebe zaista osloniti i uzdati ako ne znamo svoje mogućnosti i ograničenja, vrline i mane, želje i potrebe. Nedostatak samopouzdanja izražava naše dubinsko nepoznavanje vlastite ličnosti. Ukoliko sebe ne poznajemo, jasno da ne možemo imati osećaj da se na sebe možemo osloniti.

Celovita slika sebe, realan pogled na svoje potencijale i ograničenja, neodvojiva je od teme samopouzdanja. Važno je da znamo šta posedujemo, ali takođe je neophodno da umemo to i da vrednujemo. Da možemo sebi odgovoriti na pitanje šta znamo i možemo, a šta ne, na čemu treba još da radimo, gde to možemo naučiti i savladati. O samopouzdanju govorimo kada smo zadovoljni sobom, realni, optimistični, vredni i hrabri; Kada se ne poredimo stalno sa drugima, već sa najboljom verzijom sebe. Još je Duško Radović govorio : „ Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.“

Lažno samopouzdanje

Svaka vrsta odnosa, u ljubavi ili prema radu, zahteva od nas određenu meru samopouzdanja. Ono nam je potrebno da shvatimo svoj rad, sebe i druge ozbiljno, naročito ako rezultate ne možemo neposredno videti. Zapravo, da bismo uopšte mogli samostalno raditi bez samopouzdanja kao začina to ne možemo. Ono nam omogućava da smo manje zavisni od drugih i od njihovog odobravanja. Ne samo to, kreativniji smo, sposobni da donosimo odluke i da idemo ravno putem uspeha.

Problemi i zazovi nastaju onda kada usled nesavršenosti nekih naših sposobnosti ne možemo da se pouzdamo u sebe pri izvršenju ličnih ciljeva. Jedna od mogućnosti je stvoriti lažno samopouzdanje. Ta lažno izgrađena samoidealizacija, iako deluje od pomoći, zapravo donosi više štete no koristi. Pre ili kasnije javlja se unutrašnja nesigurnost, jer koliko god veliku kulu izgradili, dok su lažni, pa tako i nestabilni temelji, ona će uvek biti nesigurna i pretiti da se sruši. Baš kao i ta kula, mi tada nemamo čvrstu osnovu i otuđeni smo od sebe.

Niko, niko kao ja

Ova nestabilna kula, koju nekada brkamo sa samopouzdanjem može nam stvarati različite probleme. Kako smo sve sumlje u sebe manje ili više potisnuli ostaje nam samo idealizovana slika sebe. Tačnije, tada osoba sebe vidi, ne onakvom kakva jeste, već kakva bi želela da bude. Ovako izraženo stanje laganja i obmanjivanja sebe zovemo i patološki narcizam ( ne zaboravimo postoji i zdrav narcizam sa realnim temeljiva za pozitivnu sliku o sebi i veru u sebe.) . Lažno samopouzdanje prepoznajemo po uverenosti osobe da može uraditi šta god poželi uz potpunu eliminaciju mogućnosti neuspeha. Ukoliko do nekog neuspeha i dođe neće se primetiti ili će se pripisati nekom drugom. Na pitanje zadovoljstva i ličnog uspeha odgovor je uvek- savršena/a sam. Jedan od prateći elemenata je i to što su ovakve osobe često cenjenje i deluju kao nepresušan izvor uspeha, što u zatvorenom krugu samoodmane samo podstiče pataloški narcizam.