Ako bi neko snimao dokumentarac o preduzetniku koji je svoju karijeru počeo od nulte tačke, usput narodski rečeno prošao sito i rešeto, to bi bila preduzetnička priča našeg sagovornika Rubena Vergare Meersohne. Mladog Italijana koji već godinama živi u Crnoj Gori, uspevajući da uskladi sve svoje obaveze, kako privatne tako i poslovne, a uz to da se ne odriče ni jednog zadovoljstva. Ako ste se pitali kako je to moguće, saznajte iz intervjua koji sledi. Možda i vas inspiriše da krenete istim putem!
- Nije lako biti preduzetnik, ali vama je uspelo. Možete li nam reći nešto o vašim prvim koracima u svetu ‘NAPRAVIĆU SAM SVOJ POSAO‘?
Ruben: To nikako nije lako, ali verujem da je biti preduzetnik poziv. Ne postoji ništa čime bih se radije bavio od pomoći drugima, i kreiranja novih proizvoda.
Počeo sam da radim prilično rano. Bio sam tinejdžer kada sam odlučio da napustim srednju školu, što je mojim roditeljima razumljivo izgledalo kao ludost. Nisu me podržali u toj ideji, pa sam se u to vreme osećao kao buntovnik, nisam znao šta uraditi, osećao sam se izgubljeno, ali sam znao da želim da uradim nešto originalno.
Krenuo sam sa veoma neglamuroznim poslovima: prvo sam radio u vinogradima, zatim kao konobar u piceriji, a potom kao varilac u fabrici. To su bili jako teški poslovi, budio sam se u pet ujutru, i radio dok su me noge nosile. Sve to me je naučilo skromnosti, izdržljivosti i vrednovanju svega što sam postigao u životu. Dan kada sam napustio posao je bio dan kada sam shvatio da ne treba raditi samo naporno, već i pametno. Zato sam odlučio da više ne radim takve poslove.
Kako nisam imao nikakav papir kojim bih dokazao svoje kvalitete, već samo preporuku lika koji je mislio da sam lenj, shvatio sam da treba da pustim svoj um da radi. Tako sam dobio svoj prvi činovnički posao u jednoj od najvećih prevodilačkih kompanija na svetu. Posle karijere širom globusa, od Australije, do Ujedinjenog Kraljevstva, od Italije do Crne Gore, došao sam na ideju da postanem preduzetnik i izgradim sopstvenu kompaniju.
Vođen radoznalošću, kanalisao sam svoju energiju u više smerova, odnosno oblasti biznisa. Od drvenih naočara, do fondova za nekretnine, kao specijalista za menadžment. Danas vodim četiri preduzeća, i radim kao konsultant za nekoliko drugih, različitih preduzeća.
- Ljudi vas mogu upoznati putem Linked In-a, gde prezentujete svoj posao i stil života na moderan, interesantan, i edukativan način, pun motivacionog duha. Gde nalazite svakodnevnu pozitivnu inspiraciju?
Ruben: Veliki sam pozitivac, pre svega jer sam tako vaspitan. Rođen sam u Italiji, živeo sam u nekoliko zemalja, imam članove familije u gotovo svakoj državi sveta. Otac mi je iz Čilea, a majka iz Libana. Oba moja roditelja su napustila svoje domove posle rata. Došli su u Italiju bez svojih porodica, kao izbeglice, i bez ičije podrške počeli od nule. Prema tome, kako bismo i mogli da gubimo veru i žalimo se, kada se samo pozitivnom energijom može postići uspeh, i suočiti se sa svim nedaćama.
Smatram da kao uspešan preduzetnik treba da cenite timski rad, konstantno komunicirate, i budete društveno odgovorni, što na kraju dovodi do pozitivnog načina razmišljanja. Sve ovo takođe čini glavne razlike između privrednika-biznismena, i preduzetnika-biznismena. Dok su prvi prevashodno fokusirani na novac, odnosno dobit, drugi su motivisani da pomognu drugima, i šire pozitivu kad god su u prilici za to.
- Imate neobičan CV. Počeli ste od nulte tačke. Kada pogledate iz ove perspektive (veliki uspeh za ‘kratko vreme‘), šta možete reći? Da li ste iznenađeni svojim rezultatima?
Ruben: Zadivljen sam, ali nisam iznenađen zato što znam koliko je truda uloženo da bih došao do uspeha u poslu, imao porodicu, balansiran stil života i druge aspekte.
To vidim kao uspon na Mont Everest. Kada se pogleda prema baznom kampu, izgleda kao velika distanca, ali vrh nije još ni blizu. To zahteva svakodnevne korake, veliku snagu volje i uživanje u iskustvu.
- Kao što možemo videti u Vašoj biografiji, živeli ste u nekoliko različitih zemalja, i veoma često putujete. Koje mesto smatrate najpogodnijim za život, a koje kao destinaciju za odmor?
Ruben: Omiljene zemlje koje sam posetio su mi Japan, Kenija, i Brazil, najviše zbog prirode i njihovog kulturnog nasleđa. Nedavno sam posetio Japan. Bilo je to tokom aprila meseca. Imao sam priliku da vidim trešnjine cvetove. Cenim njihov harmoničan stil, i to kako je sve dovedeno do perfekcije. Moram priznati da su mi Japanci među omiljenim nacijama.
Kenija oduzima dah. Posetio sam obalsko područje sa napuštenim plažama, megalopolise u kojima vlada ekstremno siromaštvo, i njihove divne nacionalne parkove. Nedelju dana sam živeo u bungalovu okružen životinjama, video sam nosoroge, žirafe, lavove, nilske konje, majmune i ostale vrste divljih životinja.
Brazil mi je pružio nezaboravno iskustvo. Išao sam od Salvadora do Bahije, pa do Fortaleze, sve do Amazona. Posetio sam mala sela, kao što je Parnaiba, surfovao sam u Žerikoakoari i išao kroz Amazonske šume. Putovao sam oko mesec dana kroz divljinu Brazila.
Što se tiče stila života, najviše mi se dopao život u Australiji. Veoma je zabavno, odiše elanom mladosti, uvek ima šta da se radi, pa mi nikada nije bilo dosadno. Australijanci imaju balansiran stil života, vole da vežbaju, budu zdravi, uživaju u aktivnostima napolju, veoma su opušteni.
- Živite u Budvi već neko vreme, zašto baš Crna Gora? Šta najviše volite u vezi nje i grada u kom živite?
Ruben: Preselio sam se u Crnu Goru kada sam imao 20 godina, tako da ovde živim već 8 godina. U početku mi je plan bio da ovde ostanem godinu dana, i nastavim da putujem, ali tu sam upoznao svoju ženu, i živeti u Budvi je tako mirno. Imamo dvoje male dece, i odlučili smo da ostanemo ovde duže jer nema puno saobraćaja, okruženje je zdravo, i živimo na samo nekoliko metara od mora. Zanimljiva činjenica je i to da moje prezime- Meersohn na nemačkom jeziku znači ‘sin mora‘, pa ne mogu biti daleko od njega. Crna Gora predstavlja najbolju sponu između sunčanog vremena i skijališta, seoski način života i obeležja velikog grada. Mi smo na samo par sati od bilo kog većeg evropskog grada, ali sa veoma mirnom atmosferom, što čini Crnu Goru ukrasom sa neverovatnim prirodnim nasleđem.
- Da li ste bili u Srbiji? Da li vam se dopao boravak? Ruben: Bio sam u Srbiji nekoliko puta. Beograd mi je jedan od omiljenih gradova, a posetio sam i Novi Sad, Kopaonik, Novi Pazar, i Apatin. Kada bi Beograd imao more, verovatno bih živeo tamo, atmosfera je puna života!
- Neki kažu da preduzetnici nemaju puno vremena za čitanje, i da zato čitaju one PRAVE KNJIGE. Šta Vi mislite o tome?
Ruben: Istina, preduzetnici nemaju vremena, oni ga kroje! Posebno kada su u pitanju aktivnosti koje opuštaju, odnosno neko slobodno vreme. Preduzetnici moraju da biraju aktivnosti veoma pažljivo, i tu si apsolutno u pravu.
Knjige su veoma važan način da se nahrani um. Vidim ih kao način usvajanja znanja od strane autora. Ako morate da izaberete da vam ceo život prođe isključivo u samostalnom učenju, ili u par sati učenja od najvećih umova, šta ćete izabrati? Eto zbog čeka čitanje knjiga ne vidim kao gubljenje vremena, već naprotiv uštedu mnogo vremena.
To je ključ čitanja, izabrati prave oblasti i autore.
- Da li imate neke neobične navike kada je u pitanju odabir knjiga?
Ruben: Moja navika je da nikada ne biram knjige za sebe. Imam veoma dugačku listu knjiga koje su mi preporučili prijatelji, preduzetnici, i ljudi na koje se ugledam. Ovo nije samo način da uštedim vreme dok biram, već i šansa da naučim više o ljudima koji me okružuju. Preporuka knjige dosta govori o osobi koja je preporučuje.
Uglavnom čitam tehničke (tehnološke), motivacione i biznis knjige. Veoma sam zainteresovan za te oblasti, što predstavlja celo iskustvo još većim uživanjem.
Čitanje je moje zadovoljstvo, pa sam zbog toga našao još jedan način da sebe motivišem da svakodnevno čitam, jedan od mojih poslova je magazin. Konstantno čitam vesti, članke, priče i važne dodatke, provodim dosta vremena analizirajući kulturne trendove.
- Imate li omiljenu knjigu, i zašto vam je baš ta omiljena?
Ruben: Moja omiljena knjiga je ‘Odiseja‘, od Homera. Sjajna životna paralela. Krećete od svog jezgra, prolazite kroz razne nedaće, postajete jači i mudriji, da biste se na kraju vratili svom jezgru. Uči vas kako je važno biti strpljiv, smiren, i da je porodica ono najvažnije.
Uživanje je čitati ovu knjigu. Ono što najviše cenim u Homerovom pisanju je to što čitaocu dozvoljava dijalog sa njim, da razume ko je on kao osoba, šta je važno u životu, i kako ostati fokusiran na cilj.
U delu je sadržen odgovor na jezgrovito, centralno ljudsko pitanje. Delo nas uči pre svega kako da ne posustanemo kod prepreka i iskušenja. Odisej nije posustajao pred iskušenjem da prihvati ponudu nimfe Kalipso da bude besmrtan. Čvrsto je želeo da otkrije svoj identitet kao smrtnik. Ovo nas uči da ‘znamo da bismo razumeli, i razumemo da bismo delovali‘, zato što često nije cilj ono najvažnije, nego ceo put koji smo prešli da bismo ga postigli.
Svima bih predložio ovu knjigu. U slučaju da ste je pročitali, možda bi trebalo da je pročitate ponovo. To bi bilo poput čitanja između redova, jer ‘Odiseja‘ nas u različitim uzrastima uči različite lekcije.
- Da li biste našim čitaocima preporučili neke knjige za preduzetnike?
Ruben:
- The Hard Thing About Hard Things, Ben Horowitz
- $100 Startup, Charles Lebeau
- The One Thing, Gary Keller
- Influence, Robert Cialdini
- Deep Work, Cal Newport
- The Obstacle is the Way, Ryan Holiday
- The Achievement Habit, Bernard Roth
- Tools of Titans, Timothy Ferriss
- Crush it!, Gary Vaynerchuk
- The Power of Habit, Charles Duhigg
- Extreme Ownership, Jocko Willink
- The 10X Rule, Grant Cardone
- From Zero to One, Peter Thiel
- The Lean Startup, Eric Ries
- Start with Why, Simon Sinek
- The 7 Habits of Highly Effective People, Stephen R. Covey
- How to win Friends and Influence People, Dale Carnegie
- Rich Dad Poor Dad, Robert Kiyosaki
- The 4-Hour Workweek, Timothy Ferriss
Ovo su moje preporuke knjiga za čitanje za sve one ljude koji planiraju da krenu sa preduzetništvom, uče nove veštine, ili postanu uspešni lideri. Svaka osoba može da usvoji neki benefit učeći iz ovoh knjiga, neke od njih su tehničke, a neke vam mogu promeniti način razmišljanja.
Možete voleti neke od njih, ili ne, ali je neosporno da ćete u njima pronaći ključne stavke koje pokreću na promene. Knjiga ‘The 10X rules‘ uči vas kako da postavite ciljeve, knjige kao ‘The One Thing‘ su za osobe koje treba da podese svoj fokus. ‘From Zero to One‘ objašnjava kako samo evolucijom, a ne kopiranjem može doći do inovacija. ‘$100 Startup’ obrazlaže kako vam ne treba puno novca da biste započeli biznis. ‘Extreme Ownership’ vas ohrabruje da uzmete život u svoje ruke, i preuzmete odgovornost za isti ne žaleći se na spoljne faktore koji vas ograničavaju. Ako biste da počnete od neke, predlažem vam ‘Start with Why’ , Simona Seneka. Posle ove knjige pročitajte ‘Extreme Ownership’ , Jocko Willink.
Za kraj bismo dodali i to da nam je Ruben rekao da mu se možete obratiti putem kontakt forme, ukoliko imate dodatna pitanja za njega. Predlažemo da posetite njegov sajt, jer vas tamo čekaju odlični članci o Rubenu, iz prve ruke. Članci su kratki, ali sadržajni, a pouke koje nose su od velike koristi, pogotovu kada se pitamo KAKO NEKI LJUDI SVE STIGNU ZA 24h? Nije u pitanju naučna fantastika, što naš harizmatični sagovornik, svojim primerom nam dokazuje.
Moje preporuke za čitanje možete naći na našem portalu, kao i na mom ličnom blogu Klub Čitalaca
Be the first to comment