Razvoj samopouzdanja počinje u detinjstvu i možemo ga celog života razvijati. Dete može izrasti u jaku i sigurnu osobu ako je još u detinjstvu osetilo prihvaćenost i zainteresovanost od strane drugih važnih osoba .
Dete uči o sebi kada mu je dozvoljeno da bude dete, da neometano ispoljava svoju kreativnost, maštovitost, da mašta i istražuje svet. Stalno kontrolisaje i uskraćivanje zatvare te mogućnosti. Stav „Biće onako kako ja to kažem, zato što ja tako kažem“ uvlači decu u tuđe obrasce i ograničava ih.
Trebamo voditi računa o detetovim željama i potrebama, razvijati samostalnost, potencijale i primećivati sklonosti. Pružena ljubav, kroz reči i dela dalji su putkaz za razvoj detetove ličnosti i samopouzdanja. Ukoliko se deci dozvoli da pronalaze svoje talenete i ono u čemu su dobra, sportovi, hobiji, razne aktivnosti, razvijaće svoje veštine i doživeti uspeh koji će biti osnova samopouzdana.
Raznovrsni zadaci koje roditelji mogu dati deci , a zatim i pohvale kada dobro urade nešto učiniće da se osećaju sposobno, vešto i korisno. Prilika da uče kroz sopstveno zalaganje i greške daje jak osećaj samopouzdanja i dobru bazu za njegov dalji razvoj . Pohvale su važne ali još bitnije da budu realne, odmerene i zaslužene, jer kroz reakciju drugih dete stvara sliku o sebi. Nezaboravimo, osećaj samopouzdanja proizilazi iz ličnog napora i uspeha.
Be the first to comment