Prva programerka

Slika https://sr.wikipedia.org/

Da li ste čuli za ženu po imenu Eda King Lavlejs?
Rođena je 10.10.1815. godine i živela je do 27.11.1852. Bila je ćerka poznatog Engleskog pesnika lorda Bajrona, i Anabele Milbank.
Imala je 5 meseci kada su se njeni roditelji razveli. Iako nikada nije uspela da upozna svog oca, bila mu je vrlo slicna.
Njena majka nije želela da i njena ćerka postane pesnikinja, i činila je sve da tako ne bude.
Iz tog razloga, a u skladu sa svojim interesovanjima, ledi Bajron je vršila snažan uticaj na Ejdu, i usmerenim obrazovanjem u kome nije štedela novac, uvukla je Ejdu u svet matematike. Sa 16 godina ju je podučavala gospođica Lamont, ali kada je uočila da Ejda više voli geografiju od aritmetike, angažovala joj je nove učitelje.
Sa 13 godina Ejda se mnogo razbolela od nepoznate bolesti, i 3 godine nije mogla da hoda, ali je za to vreme puno učila, i stekla zavidno znanje iz matematike, a istovremeno postala odličan muzičar i lingvista.
Uzor joj je bila Meri Somervil, prva žena, član Kraljevskog Astronomskog društva, takođe vrsan matematičar, a kasnije sticajem okolnosti njih dve su se upoznale i sprijateljile. Nova prijateljica ju je upoznala budućim mužem, lordrom Vilijamom Kiningom. Na jednoj zabavi koju je organizovala gospođa Somersvil, Ejda je upoznala Čarlsa Babidža, veoma cenjenog profesora matemetike.
Zaintrigirale su je Čarlsove ideje o mašini za računanje, za koje će se kasnije ispostaviti da ih je razumela bolje od samog Čarlsa, a sam Čarls je bio oduševljen Ejdinom inteligencijom i znanjem.
Čarlsa je u to vreme mučio problem “Šta kad mašina za računanje nebi samo predviđala, nego i funkcionisala po tom predviđanju?”
Sa devetnaest godina Eda se udala za Vilijama, imali su troje dece dva sina i ćerku, a ćerka je posle krenula majčinim stopama. Iako je Ejda bila intelektualno nadmoćnija imali su vrlo skladan brak. Vilijam je uvek bio ponosan na dostignuća svoje žene, i uvek joj je pružao punu podršku.
Babidž je 1842. godine bio pozvan na seminar koji je organizovao univerzitet u Torinu, na kom je održao govor o računarskoj mašini. Luiđi Menabrea, mladi Italijanski inženjer, a kasnije ministar napravio je beleške sa Babidžovim govorom koji je kasnije objavljen na Francuskom jeziku. Babidž je zamlio Ejdu da pomenute spise prevede sa Francuskog na Engleski jezik kako bi više ljudi moglo da ih razume. Tokom prevođenja, ona je dodala i sopstvene beleške i ubrzo je prevod postao 3 puta duži od originala. U beleškama je objasnila i dokazala razliku između Paskalove mašine koja bi mogla da se poredi sa današnjim kalkulatorima i Babidžove mašine koju možemo uprediti sa računarima. Beleške je označavala slovima od A do G. U G belešci detealjno je opsila argoritam za analitičku mašinu namenjen za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Ovo se smatra prvim algoritmom napravljenim za primenu n računaru, iz čega se može zaključiti da je ovo ujedno i prvi napisan računarski program.
Skoncentrisala se na ono što danas znamo kao softver, a s obzirom da je još tada mogla predvideti današnju neograničenu primenu računara u oblastima računanja, grafike, zvuka, veštačke inteligencije… iz čega možemo zaključiti da je blago rečeno bila vizionar. Svoj rad je potpisala sa A.L.L jer je za žene iz više klase u to vreme bilo neprihvativo da se bave naukom.

Nikola Cvetojević
About Nikola Cvetojević 8 Articles
Rođen sam 1986 godine. Od malena sam radoznao, i činim sve da saznam Kako to radi? - odnosi se na sve. Veliki ljubitelj vodenih sportova, informatike, tehnike i tehnologije... U svemu se trudim da pronađem lepotu koja me je i dovela na ovaj sajt

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


9 + eleven =