Polazak u prvi razred. Čega se roditelji plaše?

Termin “tranzicija” nam je svima odavno poznat i uglavnom nes asocira na neke manje lepe stvari vezane za promene u državi, prilagođavanje, strpljenje kako bi nam u budućnosti bilo bolje.
A da li ste znali da se ovaj termin koristi i u obrazovanju?
Savremeni trendovi u obrazovanju i promene koje se dešavaju godinama unazad zahtevaju temeljno bavljenje i ovim aspektom obrazovanja. Sam termin tranzicija označava neku promenu, prelazak… Tako se u obrazovanju pod tranzicijom podrazumeva prelazak sa jednog nivoa obrazovanja na drugi. U ovom tekstu bavićemo se tranzicijom odnosno prelaskom sa predškolskog obrazovanja na osnovno obrazovanje, odnosno polaskom u prvi razred. U svim medijima ovih dana govori se najviše o tom čuvenom polasku u školu, šta on donosi i kakav uticaj ima na roditelje i buduće prvake. Starije generacije će se verovatno složiti da se to ranije smatralo normalnom pojavom i prirodnim tokom stvari, a u današnje vreme se oko polaska u školu diže velika prašina. Zašto je to tako, pokušaćemo da odgovorimo sa stanovišta psihologije.
Prvenstveno moramo priznati da se stanje u društvu drastično promenilo u odnosu na ranije godine, druge stvari su uzele maha i dobile na značaju. Danas nam je mnogo važnije kako nas drugi vide i procenjuju počevši od društvenih mreža pa do svakodnevnih aktivnosti, a i emocionalne kompetencije nam nisu na zavidnom nivou. Polazak u prvi razred roditeljima donosi upravo to, prvu ozbiljniju procenu njihovih roditeljskih sposobnosti kao i sposobnosti deteta. Škola je često prva institucija koja vrši procenu detetovih intelektualnih i emocionalnih kompetencija prilikom upisa u prvi razred, pa nije ni čudo što su roditelji anksiozni i uplašeni. Do sada je porodica funkcionisala kao sistem za sebe, a sada je vreme u taj sistem pustiti školu i sve što ona sa sobom donosi, obaveze, procenu, prilagođavanje. Priznajemo nije lako. Nije lako ni nama zaposlenima u školi da nekad budemo prvi koji će vam možda saopštiti nešto na šta do sada niste obraćali pažnju ili niste želeli da vidite, ali to je naš posao, a na vama je odgovornost da to prihvatite ili ne. Verujemo da se svaki roditelj trudi da svoju ulogu obavlja najbolje što ume, ali ko radi taj i greši. Sasvim je legitimno da ponekad iz najbolje namere pogrešite, ali je važno na vreme tu grešku ispraviti.
Ukoliko vam je teško u ovom periodu tranzicije i ne umete da se snađete uvek možete potražiti stručnu pomoć. Često se roditeljska anksioznost prelije na dete pa i ono postane uplašeno, a da ne zna ni čega se plaši. Bilo bi dobro polazak u školu prihvatiti što smirenije i entuzijastičnije kako bi i vaš prvak učinio isto. Predstavite detetu školu kao mesto gde će naučiti mnogo novih stvari, upoznati nove prijatelje i mnogo ćete mu olakšati adaptaciju na novu sredinu. Anksioznost, panika i strah nikome dobro nisu doneli, mogu samo otežati stvari.
Roditelji, opet je na vama najveći deo odgovornosti. Dete se u najvećoj meri ugleda na vas, budite smireni, pričajte o svemu i mnogo ćete olakšati svom prvaku, a samim tim i poboljšati njegov uspeh u školi.

Marijeta Novaković
About Marijeta Novaković 4 Articles
Marijeta je master studije psihologije završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a dalje usavršavanje za psihološkog savetnika nastavila je u OLI centru. Zaposlena je u osnovnoj školi, razvojna psihologija i rad sa decom su joj primarna oblast interesovanja. Pored psihologije voli jezike i uživa u radu sa ljudima.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


7 + 5 =