Otvoreno o depresiji.

„Ovih dana sam nešto depresivan…. Ništa mi se ne radi, mora da sam u depresiji…. Pogledaj kako se ponaša u poslednje vreme, sigurno da je depresivna…“.

Koliko ste puta čuli slične rečenice u svom okruženju? Koliko ste ih puta izgovorili? Vrlo je verovatno da je ste bili učesnik u konverzacijama koje su uključivale opise neprijatnih emocija poput tuge, razočaranosti, bespomoćnosti. Emocija koje su bile normalne reakcije na neuspeh ili gubitak, a da su iste, što iz neznanja, što po inerciji, bivale opisane kao depresija ili depresivnost.

Većina ljudi smatra da je glavna razlika između tuge i depresije u trajanju i intenzitetu. I sami stručnjaci često definišu depresiju kao intenzivnu tugu i izražavaju zabrinutost ako ona traje duže od 6 meseci. Međutim, priča nije tako jednostavna i distinkcija između ova dva emocionalna stanja se ne završava tu. Tugu i depresiju bismo pre mogli posmatrati kao dva kvalitativno različita stanja. Tuga je zdrava neprijatna emocija, koja ne uključuje izraženi doživljaj gubitka lične vrednosti, niti obeshrabrenost u odnosu na budućnost. Intenzitet emocije je uglavnom srazmeran prethodnom uznemirujućem događaju, traje ograničeni vremenski period i ne ometa u većoj meri svakodnevno funkcionisanje. Tuga ima svoju funkciju u situacijama neuspeha i gubitka. Prilikom gubitka bliske osobe, ova emocija podrazumeva iznalaženje načina da se sačuva sećanje o njoj, a da se istovremeno prilagodimo životu bez nje. Uredu je prihvatiti tugu, uredu je iskazati je kroz misli, jake emocionalne doživljaje, ponašajne reakcije. Uredu je da tuga traje onoliko koliko je Vama to potrebno. Depresija je, za razliku od tuge, patološka emocija. Emocija koja umanjuje mogućnost produktivnog iznalaženja rešenja, otežava funkcionisanje i zahteva stručnu podršku i pomoć. U zvaničnoj klasifikaciji bolesti, koja predstavlja službenu klasifikaciju i u našoj zemlji, depresija se prepoznaje kroz sledeće simptome:

1. Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana, gotovo svaki dan, u trajanju od najmanje dve nedelje, i bez većeg je uticaja životnih okolnosti kao uzroka;

2. Gubitak interesa i užitka u uobičajenim aktivnostima koje pružaju zadovoljstvo;

3. Smanjenje energije ili povišena zamorljivost;

4. Gubitak samopouzdanja i samopoštovanja;

5. Bezrazložan osećaj samoprekora ili intenzivne i neprimerene krivice;

6. Ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu ili bilo koje suicidalno ponašanje;

7. Otežano mišljenje i koncentracija (kao što su neodlučnost ili kolebljivost);

8. Promena u psihomotornoj aktivnosti u vidu agitacija ili retardacije;

9. Poremećaj spavanja (nesanica, ili stalna pospanost);

10. Poremećaj apetita (smanjen ili pojačan) povezan s promenom telesne težine.

Razlikujemo simptome skupine A (redni brojevi 1-3) i skupine B (redni brojevi 4-10). Dijagnoza depresivnog poremećaja postavlja se na temelju prisustva najmanje dva simptoma iz skupine A i dva simptoma iz skupine B.

Ipak, na osnovu iskustva rada sa ljudima, realnost nam često pokaže i dokaže da nije sve tako jednostavno kako je u knjigama zapisano. Činjenica jeste da se depresivni ljudi mogu lako prepoznati na osnovu navedenih simptoma. Međutim, ovo nije jedina forma depresije. Ovo je pre njena stereotipna slika. Poznato je da se depresija često može javiti i u maskiranoj formi, usled magijskog razmišljanja da „nije prihvatljivo pokazati slabost“. Tako se depresija može manifestovati putem ekspresije besa, upadanja u konfliktne situacije ili pasivnim povlačenjem u alkoholizam. Jedna od formi depresije koja je izuzetno teško “uhvatljiva” je visokofunkcionalna depresija. Teško ju je uočiti upravo zbog toga što je sakrivena ispod maske “savršenog” života. Iako se svrstava u depresiju blagog intenziteta, s obzirom da ne slabi osobu u potpunosti, ipak smanjuje kvalitet života i ne treba da bude zanemarena. Najčešći signali koji ukazuju da je potencijalno u pitanju visokofunkcionalna depresija jesu perfekcionizam i visoka samokritičnost, potreba osobe da stalno bude zauzeta, te zloupotreba supstanci.

Važno je da shvatimo da mentalna bolest ne pogađa samo određeni tip osobe, niti se kod svake osobe manifestuje na isti način. Pre, ona ima jedinstvenu sliku, koja je proizvod toga kojim se strategijama pojedinac u životu vodi. Ako joj pristupimo po stereotipnoj šemi, zanemarujemo mnoge slučajeve koji se naizgled ne uklapaju dobro u ovaj naš kalup.

Stoga, prepoznajući znake depresije, činimo prvi korak ka oporavku, preko obraćanja stručnjacima koji će kroz pružanje psihoterapijske i farmakoterapijske podrške, omogućiti uslove za reuspostavljanje punih kapaciteta ličnosti.