Izraz „organsko“ se odnosi na način na koji se poljoprivredni proizvodi uzgajaju i prerađuju.
Organski usevi se moraju uzgajati bez upotrebe sintetičkih herbicida, pesticida i đubriva ili bioinženjerskih gena (GMO). Organska stoka koja se uzgaja za meso, jaja i mlečne proizvode mora da se gaji u životnim uslovima koji odgovaraju njihovom prirodnom ponašanju (kao što je mogućnost ispaše na pašnjacima) i mora biti hranjena organskom stočnom hranom. Ne smeju im se davati antibiotici, hormoni rasta ili bilo koji nusproizvodi životinjskog porekla.
Dakle, tokom organske proizvodnje nije apsotno zabranjeno koristiti stimulativna sredstva za rast biljaka ili za zaštitu stoke – bitno je da ona budu neškodljiva i što je moguće više prirodna. Ovim metodama dobijeni proizvodi, bilo biljnog ili životinjskog porekla, zdraviji su za ljudsku upotrebu, stoga organska hrana postaje sve traženija i na našem podneblju.
Procenjuje se da se 95% od proizvedene organske hrane u našoj zemlji izvozi, stoga zaključujemo da organska ishrana još uvek nije zaživela. Ovaj tekst će vam pojasniti zašto je organska hrana zdravija opcija za vas i vaše voljene.
Razlika između organskih i proizvoda dobijenih standardnim metodama uzgoja
U organskoj biljnoj proizvodnji zemljište se đubri prirodnim đubrivima (stajnjak, kompost). Korovi se suzbijaju prirodnim putem (plodored, ručno uklanjanje korova, malčiranje i obrađivanje) ili herbicidima odobrenim za organsku proizvodnju. Štetočine se suzbijaju prirodnim metodama (ptice, insekti, glodari) i pesticidima prirodnog porekla.
U organskoj životinjskoj proizvodnji stoci i živini se daje organska hrana bez hormona i GMO. Bolest se sprečava prirodnim metodama kao što su čista staništa, rotirajuća ispaša i zdrava ishrana. Stoka mora imati pristup otvorenom prostoru – mora ići na ispašu.
Tradicionalne odnosno standardne metode uzgoja se prilično razlikuju. U biljnoj proizvodnji se koriste sintetička ili hemijska đubriva za popravljanje plodnosti zemljišta, dok se korovi suzbijaju hemijskim herbicidima, a štetočine sintetičkim pesticidima. Stoci i živini se daju hormoni rasta za brži rast, kao i neorganska, GMO hrana. Za sprečavanje bolesti i lečenje životinja koriste se antibiotici i lekovi, a stoka se može, ali i ne mora puštati, te se stoga češće ne pušta na ispašu.
Kao što vidite razlika između organskih i standardnih metoda uzgoja je ogromna.
Kako da znate da su proizvodi koje kupujete zaista organski?
Organska proizvodnja je strogo regulisana od strane nadležnih institucija koje se zovu kontrolne organizacije. Sam proces stupanja u organsku proizvodnju je veoma rigorozan i uključuje niz provera za poljoprivrednike, koje ako prođu, potpisuju ugovor sa kontrolnom organizacijom.
Zakonskim aktima je kontrolisan svaki segment proizvodnje – od plodnosti i kvaliteta zemljišta, vrste semena, pesticida i herbicida, mehanizacije koja se koristi za obradu, pa čak i načina pakovanja i skladištenja. Za pakovanje organskih proizvoda se koristi pakerica, mašina za pakovanje u vreće, kojom se ne pakuju proizvodi dobijeni standardnim metodama uzgoja. Ukoliko je korišćena u druge namene mora biti sterilizovana pre nego dođe u dodir sa organskim proizvodom.
Isto važi i za skladišta ili vozila kojima se roba transportuje – nema mešanja dve vrste robe, čak i ako se drže zajedno moraju biti pregrađene i odvojene.
Kontrolna organizacija u “posetu” organskom proizvođaču može doći bilo kada, bez najave, i zatražiti na uvid i proizvodni tok i dokumentaciju. Ukoliko pravila nisu ispoštovana, poljoprivrednik gubi status organskog proizvođača, a nakon toliko truda da uopšte uđe u proces proizvodnje to je kocka na koju bi malo koji poljoprivrednik pristao.
Prednosti organske hrane
Način na koji se uzgaja ili uzgaja hrana može imati veliki uticaj na zdravlje, kao i na životnu sredinu. Organska hrana često ima više korisnih hranljivih materija, kao što su antioksidansi, od svojih konvencionalno uzgajanih pandana, a ljudi sa alergijama na hranu, hemikalije ili konzervanse mogu primetiti da se njihovi simptomi smanjuju ili nestaju kada jedu samo organsku hranu.
- Organski proizvodi sadrže manje pesticida. Hemikalije kao što su sintetički fungicidi, herbicidi i insekticidi se široko koriste u konvencionalnoj poljoprivredi i ostaci ostaju na (i u) hrani. Organsko voće i povrće je samim tim zdravije.
- Organska hrana je često svežija jer ne sadrži konzervanse zbog kojih traje duže. Organski proizvodi se često proizvode na manjim farmama bliže mestu gde se prodaju, stoga su uvek sveži kada ih kupite.
- Organska poljoprivreda je bolja za životnu sredinu. Prakse organske poljoprivrede mogu smanjiti zagađenje, sačuvati vodu, smanjiti eroziju tla, povećati plodnost zemljišta i koristiti manje energije. Poljoprivreda bez sintetičkih pesticida je takođe bolja za ptice i životinje, kao i za ljude koji žive u blizini farmi.
- Organski uzgojenim životinjama NE daju se antibiotici, hormoni rasta ili nusproizvodi životinjskog porekla. Hranjenje nusproizvodima stoke povećava rizik od bolesti kravljeg ludila, a upotreba antibiotika može stvoriti sojeve bakterija otporne na antibiotike. Organski uzgojene životinje imaju tendenciju da imaju više prostora za kretanje i pristup otvorenom prostoru, što im pomaže da budu zdrave.
- Organsko meso i mleko su bogatiji određenim hranljivim materijama. Nivoi određenih hranljivih materija, uključujući omega-3 masne kiseline, su i do 50% veći u organskom mesu i mleku nego u konvencionalno uzgajanim verzijama.
- Organska hrana je bez GMO. Genetski modifikovani organizmi (GMO) ili genetski modifikovana hrana su biljke čija je DNK izmenjena na načine koji se ne mogu pojaviti u prirodi ili u tradicionalnom ukrštanju, najčešće da bi bile otporne na pesticide ili proizvele insekticid.
Kao što vidite, razloga da pređete na organsku hranu ima u izobilju. Naredni put kada pođete u nabavku birajte organsko i usvojite zdrave navike u ishrani – prednosti ćete uskoro osetiti i sami.
Be the first to comment