Svako je bio nekada lenj u životu. Uzrok može biti okruženje, napori bez rezultata koji su doneli razočaranja, vaspitanje, strah od neuspeha… Kod nekih ona se ogleda u želji da ostanu zauvek mladi i straha od obaveza i odgovornosti koje odraslo doba i zrelost donosi.
Lenjost kada postane način života vodi u nezadovoljstvo i kasnije u bolest. Osoba postaje pasivna, što duže ništa ne radi, to teže započinje novu aktivnost. Ne prija im ovo stanje, ali ono postaje njihova zona komfora. Kada požele nešto da urade, plaše se da preuzmu inicijativu i odgovornost. Čula otupluju, smanjuje se životna energiju, potencijali i ideje, a ovi ljudi postaju u suštini vrlo nesrećni.
Lenjost kod nekih ljudi može biti izbor, koji ih udaljava od planova i ciljeva koje žele. Dugoročno donosi nezadovoljstvo, apatiju i depresiju. Kod nekih ovo može biti vrsta odbrambenog mehanizma i izgovora gde tvrde da se ne vredi boriti, da ništa ne mogu promeniti, da je tako bolje, jer se u stvari plaše neuspeha. Nerad utiče na propadanje ličnosti i produbljivanje straha od neuspeh. Na ovaj način neki mogu izbegavati da se suoče sa odbijanjem, pa zato biraju i da ne pokušaju. Dolazi i do fizičkih problema kao što su gojaznost, problem sa srcem, visokim pritiskom, propadanjem mišića.
Međutim, aktivnost, rast i napredak je u ljudskoj prirodi i zbog toga lenjost stvara problem. Lakše je nalaziti izgovore, ugnezditi se u krevet ili ispred televizora i kukati. Ukoliko imamo neki cilj, neophodno je uložiti trud i energiju. Svako ima želje, interesovanja, planove, neki to postave sebi kao ciljeve, dok su drugi obeshrabreni da je to uopšte moguće.
Lenjost se može prevazići uz pomoć psihoterapije i psihološkog savetovanja
Prvo promenom stava prema sebi, preuzimanjem odgovornosti za sebe i svoj život, postavljanjem malih i konkretnih ciljeva. Kada postavljamo ciljeve važno je da ih nazove pravim imenom, da budu ostvarivi i realni. Tako ćemo lakše shvatiti šta tačno želimo i šta nam je važno. Time se povećava želja da do toga dođemo. Kada želimo da pobedimo lenjost, ni jedan zadatak nije mali, ni jedna obaveza, jer samo njihovo rađenje gradi čvrste temelje i motiviše nas da idemo dalje.
Svaki uspeh kod ostvarivanja i najmanjeg cilja je odličan za stvaranje motivacije, koja će nas podsticati da budemo bolji. Važno je da prilikom ostvarivanja ovih malih zadataka, koji mogu trajati i samo 5 minuta ne odustajete i da ih završite. Ukoliko možete da pronađete aktivnost koju volite da radite, na primer pranje sudova i uradite to, bićete još ispunjeniji.
Ljudi postaju srećniji i zadovoljniji sobom kad nešto rade i dolazi do rezultata, odnosno kada mogu da vide plodove svog rada koje su ostvarili trudom, zalaganjem i upornošču. Ovo sve kasnije dovodi do entuzijazma, koji nam život čini vrednim življenja.
Mnogi će se pronaći u ovom tekstu, ja bar za neke stvari jesam