Narcis na poslu

Narcistični pokazuju da u sebi nose stav grandioznosti, pa tako i mnoge radne zadatke posmatraju kao nedostojne u odnosu na sopstvene vrednosti i sposobnosti. Verujući da znaju bolje od ostalih teško ih je motivisati da uče nešto novo, posebno kada to zahteva izvestan trud jer je trud vrsta pokazatelja njihove nesavršenosti od koje žele da pobegnu.

Narcis kao menadžer uspostavlja sa radnom grupom površno prijateljske odnose iza kojih se krije očekivanje da ga grupa snadbeva pažnjom, obožavanjem i divljenjem. Vremenom grupa prepoznaje suštinsku nezainteresovanost za njih i njihove probleme. Usled odsustva kontakta sa ljudima može donositi pogrešne odluke uz insistiranje da se prihvate i sprovedu u delo.

Ukoliko se dogodi da ga grupa prihvati, on svoje radnike doživljava kao produženi deo sebe, koji mora da uradi zadatak samo onako kako je on to zamislio i nikako drugačije čak i kada neki član grupe na osnovu svojih sposobnosti i iskustva može naći efikasniji put do rešenja problema.

Ukoliko se ovaj tip ličnosti nađe na poziciji srednjeg menadžmenta pokazivaće dvostruke standarde prema podređenim i nadređenim. Ukoliko se ipak prihvatio radnog mesta koje nije dovoljno visoko u hijerahiji on se oseća hronično podcenjenim.

Narcisi u početku na poslu pokazuju entuzijazam, potrebu da impresioniraju svojim veštinama, ali kako vreme prolazi pokazuju znake slabe motivacije i učinka. Zapravo, oni se vremenom osećaju sve manje posebnim i uviđaju da su samo jedan od ravnopravnih članova, što je vrsta udarca na njihovo samopoštovanje.

Neke od uobičajnih karakteristika narcisoidnog menadžera:

– Više cene lojalnost svojih podređenih nego kompetenciju ili produktivnost.

– Precenjuju svoje znanje u vezi gotovo svake oblasti u poslu i organizaciji.

– Ne cene važne doprinose drugih.

– Preuzimaju lične zasluge za postignuća drugih.

– Umanjuju kompetentnost podređenih u oblastima u kojima oni sami imaju nizak nivo stručnosti.

– Nikada ne priznaju svoje greške.

– Ne veruju, zastrašeni su ili otpuštaju podređene koji prave nezavisne odluke ili pokreću pitanja o njihovim diskutabilnim odlukama ili poslovnim praksama.

– Neprimereno koriste sredstva organizacije za svoju ličnu korist i samograndioznost.

– Devaluiraju i podcenjuju postignuća konkurencije u sličnim poslovima ili preduzećima.

– Pokazuju veliko poštovanje prema svojim nadređenima u njihovom prisustvu, ali ih devaluiraju, kritikuju i miniraju iza leđa.

– Na konstruktivnu kritiku na njihov rad odgovaraju besom, odbrambenim stavom i mislima ili delima osvete.

Kako pristupiti ovakovom radniku ?

Za početak treba imati na umu da svaka osoba ima po nešto od osobina koje su ovde navedene. Osnovno pitanje je koje crte karaktera dominiraju i koliko su izražene.

Narcistički lider može svoju grupu indukovati spostvenim stavovima i na taj način grupa na čelu sa svojim liderom ima razvijenu ideju o intelektualnoj, emotivnoj i radnoj  superiornosti u odnosu na ostale. Na ovaj način grupa pripisuje sebi ekskluzivnu važnost za funkcionisanje kompletne organizacije i to bez ikakvih objektivnh kriterijuma ili istaknutog radnog učinka.

Važno je zato sprečiti formiranje ovakvih radnih grupa. Osobi sa izraženim  narcističkim potrebama ukazati na njegov status, kao i status njegove radne grupe. Istaknuti važnost radnog učinka ili generalnog pozitivnog doprinosa funkcinisanju organizacije kao celine.

Narcizam i psihoterapija

Jedno od bitnih pitanja na temu psihoterapije i narcizma je pitanje motivacije- Da li se dolazi na psihoterapiju da bi se zadovoljila samo potreba da se bude drugačiji od drugih ili da se prvenstveno zadovolji potreba za suštinskim ličnim rastom i razvojem .

Psihoterapija može biti od pomoći ukoliko postoji spremnost za obraćanje psihoterapeutu i želja za radom na ličnim pitanjima kao i težnja da se ide u dubinu zarad unapređenja sopstvene ličnosti.