“Kako da motivišem zaposlene? Ništa ih ne ineresuje, samo otaljavaju posao… Probao sam i sa bonusima i kaznama, ne vredi ništa”, žale mi se poslodavci, menadžeri, direktori.
Jednostavno je: ne postoji univerzalni model, ni način, ni taktika! Svaka osoba je jedinstvena, kao i otisak prsta.
Živim sa sinom i svaki put znam kad mu dolazi devojka. Kako znam?
U milisekundama se iz njegove sobe, u koju ne zalazim, pojave: smeće, prljav veš i suđe!
Dok god sam pokušavala da mu objasnim da treba da čisti svoju sobu, pretila, nagrađivala, kažnjavala – nije me čuo! Ili nije hteo da čuje, nije NJEMU bilo važno!
Sada, kad devojka dolazi, NJEMU je važno da soba bude uredna.
Isto je i sa zaposlenima!
Dok njima ne bude važno to što rade nijedna motivacija neće biti dovoljno dobra da ih pokrene na stvarno dobre rezultate.
Kako naći ono što im je važno?
Dozvoliti im da daju predloge za unapređenje radnog mesta, uvažiti mišljenje, ceniti i ponekad pohvaliti rad. Dati im do znanja, da primećujete njih i njihov rad.
To traži vaše vreme, vaše ulaganje u svoje zaposlene i u krajnjem, u vašu kompaniju!
Ma kako svakodnevan i običan taj posao bio i možda izgledao i nevažno i taj deo treba neko da uradi, što znači da je bitan u procesu rada kompanije!
Be the first to comment