Vreme u kojem živimo donosi mnoge prilike, ali i brojne izazove. Odlično je to što danas imamo mnogo više opcija nego ikad i što imamo slobodu da biramo kojim putem ćemo krenuti. Svest o nekim bitnim temama se podigla na viši nivo i određene skupine imaju veća prava nego ranije.
Sa druge strane, brojni izbori nam donose velike dileme i nekad je nemoguće odlučiti se između više alternativa. Kao da je ta velika sloboda donela i veliku odgovornost na koju nismo navikli. Čini se da je ranije ipak bilo jednostavnije i da nismo bili spremni za ovaj zalogaj koji je naše doba pripremilo za nas.
Baš zbog toga, mentalni problemi postali su gotovo svakodnevica mnogih ljudi. Skoro da nema čoveka koji nije doživeo prekomeran stres, i kao posledicu toga anksioznost, nemir, depresivno raspoloženje ili druge tegobe.
Za razliku od napredovanja u različitim sferama, u jednoj smo poprilično zaostali, naročito u našoj zemlji. To je briga o našem mentalnom zdravlju. Kao da nije već suviše teško priznati da imate problem koji prevazilazi vaše kapacitete prevladavanja i odlučiti se da potražite pomoć stručnjaka, na vašem putu čekaju vas i druge poteškoće. Prva sa kojom se susrećete je još uvek prisutna stigma i neodobravanje okoline, usled toga što ljudi vrlo malo znaju o mentalnim poremećajima i svemu što ih prati. Zbog toga vam često kažu da je sramota tražiti pomoć, vi sami se osećate slabim zbog toga, poneko vam prikači i etiketu. Istina je da je znak hrabrosti i snage obraćanje stručnjaku ukoliko se susretnete sa tegobama koje se tiču mentalnog zdravlja. Kao što ćete se obratiti lekaru kada vas muči zub i sprečava vas da dobro funkcionišete, logično je da to uradite i kada je u pitanju nešto tako važno kao vaše psihičko funkcionisanje.
Ukoliko savladate tu prvu prepreku, sledeća može biti još teža. Kako znati kome se obratiti za pomoć? Ljudi u našoj zemlji čuli su za psihologa, psihijatra, psihoterapeuta i psihoanalitičara, ali malo ko zna čime se oni zapravo bave i šta ih razlikuje međusobno. Kako bismo vam malo olakšali stvari, napisaćemo par reči o svakom od ovih zanimanja.
PSIHOLOG
Psiholog je osoba koja se studirala Psihologiju. U Srbiji, psihologija kao studijski program postoji u okviru Filozofskog fakulteta na državnim univerzitetima i na Fakultetu za medije i komunikacije u okviru jednog privatnog univerziteta. Dakle, u pitanju su humanističke nauke. Psiholozi se bave različitim funkcijama ljudskog mozga i različitim fenomenima: opažanjem, mišljenjem, emocijama, ponašanjem itd. Zavisno od usmerenja, psiholozi mogu da rade u organizacijama, istraživačkim institutima i agencijama, školama i vrtićima, bolnicama i domovima zdravlja. Kako bi stekli pravo da rade u državnom zdravstvenom sektoru, potrebno je da odrade pripravnički staž od godinu dana i polože stručni ispit. Klinički psiholog (radi u medicinskim ustanovama) može da završi trogodišnju specijalizaciju iz kliničke psihologije u sklopu Medicinskog fakulteta i da postane Specijalista kliničke (medicinske) psihologije, što mu omogućava da radi u specijalizovanim psihijatrijskim ustanovama. Kako bi mogli da se bave psihoterapijom, moraju da završe neku od edukacija za psihoterapeuta koje uglavnom formalno traju četiri godine. Psiholozi ne mogu da prepisuju lekove, već to radi psihijatar. Psiholozi su jedini koji mogu da vrše testiranje psihološkim testovima u sklopu psihološke procene.
PSIHIJATAR
Psihijatar je osoba koja je studirala Medicinu i nakon toga završila četvorogodišnju specijalizaciju iz oblasti psihijatrije. Psihijatri uglavnom dijagnostifukuju, tretiraju i pomažu u prevenciji mentalnih, emocionalnih i problema u ponašanju i mogu da prepisuju lekove. Lekari opšte prakse u domovima zdravlja takođe mogu da prepišu lekove za lakše psihijatrijske tegobe, ali je za sve komplikovanije slučajeve potreban pregled psihijatra. Kako bi mogli da se bave psihoterapijom, moraju da završe neku od edukacija za psihoterapeuta koje uglavnom formalno traju četiri godine. Psihijatri ne mogu da se bave psihološkim testiranjem, već, ukoliko postoji neka dilema oko dijagnoze, oni pacijaneta upućuju kod psihologa na psihološko testiranje i procenu.
PSIHOTERAPEUT
Psihoterapeut je osoba koja je završila neku od edukacija za bavljenje psihoterapijom koje uglavnom formalno traju četiri godine. Njegovo osnovno zanimanje može biti iz različitih sfera: psiholog, doktor medicine, psihijatar, socijalni radnik, pedagog, defektolog, a za neke psihoterapijske pravce zanimanje nije presudno. Psihoterapija je, žargonski rečeno, terapija razgovorom. Postoje mnogi poznati pravci: kognitivno-bihejvioralna terapija, klasična psihoanaliza, jungovska psihoanaliza, konstruktivizam, psihodrama, geštalt, sistemska porodična terapija, grupna analiza i druge, a u sklopu različitih pravaca brojna su grananja. Psihoterapeut je obično zaposlen u privatnoj praksi, a često u okviru različitih psiholoških savetovališta. On može da prepisuje lekove samo ukoliko je po osnovnom zanimanju psihijatar, ili da vrši psihološko testiranje ukoliko je psiholog.
PSIHOANALITIČAR
Psihoanalitičar je osoba koja je završila edukaciju iz psihoanalize (obično se misli na klasičnu, Frojdovu psihoanalizu). To je psihoterapijski pravac koji se prvi pojavio, a njegov idejni tvorac je Sigmund Frojd. Osnovna obeležja ove terapije su da u toku seanse klijent leži na kauču, okrenut analitičaru leđima, analitičar ima neutralan stav u odnosu na klijenta, a seanse se odvijaju 4-5 puta nedeljno. Najčešći pojmovi koji se povezuju sa psihoanalizom su nesvesno, potiskivanje, nagoni, tumačenje snova, slobodne asocijacije. Danas postoje različite modifikacije klasične psihoanalitičke prakse, pa je moguće ići na psihoanalitičku psihoterapiju koja se odvija jednom ili dva puta nedeljno, licem u lice, jer je klasična psihoanaliza za današnje uslove poprilično skupa i zahtevna zbog čestih seansi.
Nadamo se da smo vam makar malo rešili konfuziju oko ovih srodnih, a opet različitih zanimanja. Ukoliko biste voleli da razjasnimo još neke nejasnoće, slobodno nam pišite u komentarima!
Be the first to comment