Ljubomora

Ljubomoru ljudi osećaju kada misle da bi partner mogao da zavoli nekog trećeg. Veruju da će doći treća osoba koja će odvesti partnera od njih. Ovo tumače kao gubitak ljubavi, da bi to sprečili mogu napasti tu osobu i staviti do znanja da nema tu šta da traži. Nekada napadaju osobu sa kojom su jer misle da je ona uradila nešto pogrešno, da je drugima dala povod, signal i zavela ih.

Osećanje ljubomore je mučno pre svega za osobu koja je oseća, a kasnije i za patrtnera.  Osoba koja oseća ljubomoru nije sigurna da li je partner vera i voli. Svaku naklonost nekog trećeg tumači kao priliku da partner prestane da ga voli ili da učini prevaru. Najčešće se ove situacije javljaju kada nemaju uvid šta radi druga starana. Na primer partner je negde otputovao ili radi u drugom gradu, ukoliko se ne javi do određenog sata, ljubomorna osoba kreće da fantazira najgore moguće scenarije, a to je gubitak partnerove ljubavi ili prevaru. Kada misli ovako, to stavara veoma mučna i neprijatna osećanja koja izazivaju nesigurnost. Tada osoba počinje da oseća ljubomoru.

Osećanje ljubomore može značajno destabilizovati vezu ili brak. Ljubomora se pojavljuje kao motiv da se zaštiti ljubav. Međutim što osoba više želi da zaštiti ljubav, postaje sve ljubomornija. U želji da se izbori sa svojim neprijatnim osećanjima, počinje upravljati partnerom. Logika je: Ako partner ne radi to i to, ja se neću osećati ovako loše.  Ljubomorna osoba ne misli da je problem što je ljubomorna, već što partner radi nešto, a to ponašanje izaziva ljubomoru. Rešenje problema i prestanka neprijatnog osećanja ljubomore vidi u kontrolisanju partnera.

Ljubomorna osoba može napravi spisak pravila ponašanja i zahteva koje partner mora ispuniti. Na primer javi se na telefon do tada. Kada si kod kuće ili van posla moraš da mi se javiš na svaka 2-3 sata… Tada se kontroliše svaki partnerov korak. Svako odstupanje od željenog ponašanja tumačiti se kao ne ljubav, odbacivanje ili početak prevare.

Partner shvata da se osoba oseća loše, da je ljubomorna, zato menja svoje ponašanje i prilagođava se zahtevima. Pokušava što više da se prilagodi, kako ne bi proivocirao i izaizvao dodatna ljubomorna ponašanja. Ovi pokušaji upravljanja partnerom u početku su uspešni, daju rezultate da se osoba ne osećas ljubomorno.

Kako život donosi nove okolnosti, ljubomorna osoba ističe detalje kojima je partner prekršio pravilo i time se ponovo pojačava ljubomora. Ovo nagoni na uvođenje novih pravila, kako bi se izbegla ljubomora. Zahtevi se sve više pojačavaju, ljubomora postaje još agresivnija. U strahu od gubitka partnera, može doći do vređanja, optuživanja, proveravanja, ucena, pa kasnije i do nasilja.

Tada počinje sebe i drugog da guši i preplavljuje ljubomorom. Ovakva veza postaje nepodnošljiva. Partner na ljubomoru reaguje udaljavanjem, hlađenjem, a kasnije i prekidom odnosa. Ljubomora u stvari postaje glavni razlog za prekid veze. Ne neko treći, već ljubomorna osoba sa proveravanjem, kontrolom i zahtevim postaje nepodnošljiva.

Kada se veza prekine, partner nađe nekog novog, ljubomorna osoba to tumači kao da je svo vreme bila u pravu i da je znala da će se to dogoditi. Ne uviđa da je svojim ponašanjem, stvorila nepodnošljive uslove za prekid veze već smatra da je partner kriv ili taj neko treći.

Ljubomorni ljudi mogu stvarno voleti partnera. Kada shvate šta su uradili može im biti zaista žao, jer ne žele da partner pati. Mole da im se oprosti i obećavaju da se to više nikada neće ponoviti. Dokazaju svoju ljubav na razne načine. Međutim vrlo brzo se vraćaju na staro ukoliko ne potraže stručnu pomoć u rešavanju ovog problema.