Poslovne obaveze su sve obimnije, očekivanja rezultata sve zahtevnija, radno vreme sve duže, a pritisak sve veći.
Miris i svetla gradova, pogotovo velikih, opčinjavajući su za većinu stanovništva. Neodoljiva snaga kojom privlače čine da trajno ostaju u njima, stvarajući potomstvo bez obzira na uslove života. Urbane sredine danas postaju glavno mesto življenja, a zbog prenatrpanosti, zagađenosti okoline, pojačanog stresa i drugih loših pratećih faktora, mnogi više trpe nego što uživaju.
Da li i koliko se ovakav način života odražava na mentalno zdravlje urbanog čoveka, objašnjava neuropsihijatar – psihoanalitičar prim. dr sc. med. Vojislav Ćurčić:
– U savremenom svetu, uz sve razvijenije tehnologije i sve komplikovanije obrasce, zahteve i potrebe življenja, sam život postaje sve bogatiji i lepši, ali i teži. Sve je teže, zapravo, usaglasiti i odgovoriti na poslovne, lične i porodične obaveze. Stanovništvo u gradovima je pod sve većim pritiskom i stresom, koji, naravno, ostavlja posledice i na zdravlje. Poslovne obaveze su sve obimnije, očekivanja rezultata sve zahtevnija, radno vreme sve duže, a pritisak sve veći.
* A kada je reč o nezaposlenima i drugim populacionim grupama?
– Kod nezaposlenih i onih koji rade manje plaćene poslove, pitanje svakodnevnog opstanka i obezbeđivanja životnih potreba još je izraženije. Stariji deo gradske populacije takođe ima egzistencijalne brige i probleme, zbog organizacije življenja i preživljavanja, a to takođe stvara pritisak i stres. I vrlo mladi i adolescenti spadaju u rizičnu grupu, jer im je teško da se snađu i orijentišu u obilju ponuda i izbora. Teško im je da pronađu dovoljno dobar i razuman put za sebe u aktuelnom vremenu, ali i za budućnost. Izazovi su veliki, i pozitivni i negativni. Žive u svetu narkomanije, delinkvencije, kriminala i drugih problematičnih ponašanja, koja ih dovode u nepovoljna iskušenja. Rečju, život u gradu pruža mnogo sjajnih mogućnosti, ali je, u svakom slučaju, komplikovaniji, napetiji i rizičniji od života u ruralnoj sredini.
* Shodno tome, kako na mentalno stanje utiče okruženje, a kako ubrzani tehnološki razvoj?
– Oba aspekta mogu da deluju stimulativno, pomažuće, ali i komplikovano i frustrirajuće. Savremena tehnologija nudi divne mogućnosti, olakšavajući tehnička rešenja… Međutim, njena zloupotreba može da stvori probleme, naročito vrlo mladoj populaciji. Savremeni život i okruženje nude kreativne mogućnosti, usavršavanje, uživanje, lakoću dostupa svim informacijama. Nažalost, nesigurnost, nepredvidivost i haotičnost tog istog okruženja bez perspektive izazivaju nove strepnje, strahove i stresove, osećaj bespomoćnosti i nerešivost problema.
* Uspevaju li, onda, u datim okolnostima da pomire sve tekuće obaveze, ili “pucaju” onemogućeni da sve postignu?
– Teško je usaglasiti i odgovoriti na sve obaveze, potrebe, želje i očekivanja. Nemogućnost zadovoljavajućeg odgovora i rešenja stvara nezadovoljstvo, osećaj pritiska, besmisla takvog življenja sa sumnjom u sopstvene mogućnosti. Takva situacija vodi ka gubitku sigurnosti, samopouzdanja, destabilizuje ličnost i uzrokuje ili olakšava ispoljavanje raznih psihičkih patnji, problema i poremećaja. Osećaj stalnog, hroničnog pritiska i stresa, gubitak vere u sebe i verovanja u mogućnost nalaženja dovoljno dobrog rešenja za probleme i životne okolnosti, deluje najpogubnije. Takođe i sumnja da su okolnosti ograničenog trajanja, odnosno da će se popraviti.
* Koliko neuspesi deluju deprimirajuće i do čega sve mogu da dovedu?
– Neuspesi u svakom slučaju smanjuju samopouzdanje, do osećaja bespomoćnosti. Zbog neuspeha smo zabrinuti ili ga doživljavamo katastrofično, možemo da se osećamo bezvrednim, a životne probleme da smatramo nerešivim. To destabilizuje biće svakog čoveka i nosi rizik za pojavu ne samo telesnih, već i psihičkih problema i bolesti. Kako će ko reagovati na neuspeh ili druge stresove ne zavisi samo od veličine problema, već i od karaktera ličnosti, što opet zavisi od celokupnog dotadašnjeg života. Za nekoga će isti problem biti zanemarljiv, a za drugu osobu nepremostiv.
* Koji se mentalni problemi javljaju u takvim okolnostima?
– Najčešće je prisutan neki oblik depresije. Depresivne osobe, gde je do bolesti došlo zbog problema u urbanom načinu života, imaju osećaj umora, bezvoljne su, obeshrabrene, tužne, plačljive. Njima sve izgleda nerešivo ili čak besmisleno, ne spavaju ili se bude rano, sa strahom od novog dana i novih problema. Kod mnogih je prisutna anksioznost, povišena strepnja i razne vrste strahova, sve do panike, kao posledice teškoće življenja i snalaženja u problemima sa kojima se susreću. Nije redak ni takozvani sindrom sagorevanja, u kome se osoba oseća potpuno iscrpljeno i istrošeno, bez snage da nastavi svoje aktivnosti. Akutne reakcije na stres, ili postraumatski stresni sindrom ukoliko se situacija duže ne menja, a intenzivna je, takođe mogu biti vrlo izražene. Mogući su i razni oblici psihosomatskih reakcija ili stanja, kao što su osećaj nedostatka vazduha, gušenja, lupanje srca, različite stomačne tegobe, vrtoglavica. Svi ovi simptomi su praćeni strahom za telesno i mentalno zdravlje.
SUOČAVANjE
Da bismo se na pravi način suočili sa nametnutim oblikom života i sačuvali mentalno zdravlje, neophodno je da se iskristališe osećaj rešivosti problema i vera u sebe. Naravno da nije moguće rešiti sve probleme i pritiske, ali je važno rešavati ih postupno, jedan po jedan. Svaki takav uspeh, makar i najmanji, doprinosi stvaranju optimizma i samopouzdanja. Značajno je i oslanjanje na druge, koji mogu biti važna podrška i pomoć. Nikada ne treba odustajati, predavati se, povlačiti. Uvek treba nastavljati dalje tražeći aktivnosti koje mogu da pomognu u opuštanju, razonodi, ostvarenju nekih zadovoljstava. Rekreativno bavljenje sportom, odlasci u bioskop, pozorište, na koncert, druženje sa bliskim i pozitivnim osobama umnogome mogu da smanje napetost i trpljenje, a donesu predah i bolje raspoloženje. Na taj način se pravi protivteža problemima i pomaže u regeneraciji psihe – pojašnjava dr Ćurčić.
STRUČNA POMOĆ
Ako ništa od samopomoći ne pomogne, treba se obratiti psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru. Oni će, objektivno i stručno, zajedno sa osobom koja trpi naći rešenje, što će tu osobu osloboditi psihičkih problema koji ih muče i eventualno nastalih poremećaja. Istina je da se naši ljudi još nerado obraćaju za ovakvu vrstu pomoći, mada bi takva praksa trebalo da se promeni za njihovu dobrobit. Traženje rešenja za duševni bol ima istu težinu kao rešavanje bilo kog drugog telesnog bola – naglašava naš sagovornik.
Izvor: www.novosti.rs
Be the first to comment