Da li Vam se dešava da na kraju dana imate osećaj da ste mogli postići više? Možda napisati više reči, uraditi više zadataka? Ili jednostavno obaviti više stvari kod kuće? Da li to nekada izaziva osećaj kao da ste protraćili dan? Ukoliko budete pažljivo proučili i primenili Paretov princip 80/20, takvih situacija će biti sve manje!
Vilfred Pareto bio je italijanski inženjer, sociolog, ekonomista i filozof. Nakon što se par godina bavio inženjerskim poslom, uplovio je u političko-ekonomske vode u kojima je ostavio najznačajniji pečat. Naime, on je 1895. godine razvio takozvani „Paretov princip“, nakon što je otkrio da 20% stanoviništva poseduje 80% zemlje. Nakon što je došao do ovog otkrića istraživao je dalje i ustanovio da je ovo pravilo primenljivo u različitim oblastima ekonomije. Na primer, 80% prodaje obavi se tokom 20% vremena u kojem je posao otvoren za klijente. Oko 80% profita dolazi od 20% prodaja, odnosno 20% kupaca. Približno 80% posla obavi 20% zaposlenih. I tako dalje.
Uprošćen, ovaj princip glasi da 80% rezultata potiču od 20% uloženog napora.
Paretov princip prvenstveno se koristio u ekonomiji, ali u današnje vreme ljudi ga koriste za razne oblasti, a između ostalog i za to da efikasno upravljaju svojim aktivnostima i vremenom.
Jedna od bitnih stvari koja proizilazi iz ovog principa jeste da ne morate naučiti sve, već samo one stvari koje vam mogu pomoći da postignete svoje ciljeve.
Kada se odlučite da naučite novu veštinu, istražite koji su najvažniji elementi i fokusirajte se na njih. Možete pretpostaviti da ćete uskoro biti ispred onih koji su se u toku učenja fokusirali na učenje do najmanjih detalja. A kako nam je nekad potrebno da imamo dokaz umesto reči, možete pogledati seriju Eksperiment Tima Ferisa (The Tim Ferriss Experiment) u kojoj Tim Feris, američki pisac, biznismen i govornik, postavlja sebi izazov da za nedelju dana nauči novu veštinu za koju ljudima uglavnom treba bar godinu dana. On to uspeva primenjujući ovaj princip i otkrivajući 20% osnovnog znanja koje je neophodno za savladavanje veština poput stranog jezika, parkura, sviranja bubnjeva.
Glavna lekcija koju treba da usvojite pomoću ovog principa jeste da uvek birate gde i kako trošite svoje vreme. Kojih 20% aktivnosti je odgovorno za 80% vaše produktivnosti i uspeha? Ako govorimo o poslu, možete se zapitati i kojih 20% zaposlenih, kupaca ili proizvoda je zaslužno za 80% prihoda. Kada ovo utvrdite, moći ćete provesti više vremena na stvarima sa kojima imate veću šansu da postignete promenu, što će kao krajnji rezultat imati to da budete uspešniji sa manje truda.
Trik leži u tome da se otkriju one aktivnosti koje donose izvanredne rezultate i da se fokus stavi na njih umesto da se pažnja posvećuje aktivnostima koje predstavljaju gubljenje vremena.
Kako sve ovo što ste saznali možete primeniti da povećate svakodnevni učinak? Napravite listu stvari koju treba da obavite. Za svaku stavku odredite prioritet tako što ćete odrediti količinu uloženog napora koju zahteva od 1 do 10 (1 je najmanji napor) i potencijalnu dobit od obavljenog zadatka (od 1 do 10, gde je 10 najveći rezultat). Sada podelite potencijalnu dobit sa količinom napora koji zadatak zahteva. Stavka sa najvećim količnikom imaće najveći prioritet i tako ćete ih dalje ređati i obavljati.
Kao dodatne smernice, navešćemo neka pitanja koja možete postaviti sebi kako biste došli do srži, odnosno onog najvažnijeg što će vam pomoći da unapredite svoju produktivnost pomoću Pareto principa.
Koje navike su imale najveći (pozitivni) uticaj na moju dosadašnju produktivnost?
Šta je ono što mi predstavlja najveću distrakciju kad pokušavam da se fokusiram na ono što je važno?
Ako je 20% navika koje imam odgovorno za 80% moje produktivnosti, šta mogu da učinim da dodatno unapredim tih 20% navika?
Koji moji postupci će mi doneti najviše dobiti?
Koje dobre navike mogu da razvijem, a da one imaju trajan pozitivan uticaj na moje blagostanje?
Koje su moje najgore navike koje mogu da eliminišem a koje imaju najveći negativan uticaj na moj život (pušenje, pijenje alkohola, jedenje brze hrane…)?
Koje televizijske programe u kojima ne uživam mogu eliminisati?
Koje online (i offline) pretplate koje slabo koristim mogu eliminisati?
Kojih 20% stvari koje posedujem koristim 80% vremena (i obrnuto)?
Be the first to comment