Kako naučiti dete samokontroli

Učenje dece samokontroli je jedna od najvažnijih stvari koju roditelj može uraditi za svoje dete. Neka istraživanja navode da se na osnovu nivoa samodiscipline u ranom periodu može predvideti koliko će dete kasnije u životu biti uspešno i srećno.

Jedan od poznatih eksperimenata koji se bavi fenomenom dečije samokontrole, odnosno odlaganja neposrednog zadovoljstva jeste Maršmelou eksperiment. U ovom eksperimentu, detetu je ponuđeno da bira između dobijanja jedne nagrade odmah ili dve nagrade ukoliko sačeka otprilike petnaest minuta. Ispitivači su potom napuštali prostoriju i vraćali se nakon kratkog perioda. Nagrade su bile određeni slatkiši. U istraživanjima koja su pratila ovaj eksperiment pokazalo se da su deca koja su uspevala da čekaju duže kako bi dobila željenu nagradu imala bolje životne ishode u različitim oblastima (bili su uspešniji na prijemnim ispitima za fakultet, bili su zdraviji, ređe su napuštali školovanje i sl.).

Šta sve obuhvata samokontrola? Ona predstavlja upravljanje impulsivnim ponašanjem, odupiranje ometajućim faktorima, učenje odlaganja neposrednog zadovoljstva u cilju dobijanja onog kasnijeg ali trajnijeg, regulisanje emocija u situacijama sukoba ili prilikom neke druge vrste nelagode.

Učenje samokontrole zahteva vreme, strpljenje i posvećenost. Biće dana kada dete neće želeti da se usaglasi sa vašim željama, ali dugotrajna dobit rada sa detetom na razvijanju samoregulatornih mehanizama nadmašiće svu trenutnu nelagodu.

Postoje mnogi načini razvijanja samokontrole kod dece, a mi ćemo ovde izdvojiti njih pet.

Postavite jasna pravila i očekivanja

Objašnjavajući kakva su pravila, šta se očekuje, šta je prikladno a šta nije, i dajući redovne podsetnike detetu, vi ga opremate za uspeh. Potrudite se da pravila budu što jednostavnija, što će pomoći da ih dete lakše prati i ispuni vaša očekivanja.

Obezbedite predvidivu rutinu

Na ovaj način omogućavate detetu da postavi očekivanja i da zna šta ga čeka tokom dana. Postavljajući jasne granice u vezi sa različitim aktivnostima (učenje, igra, vreme provedeno napolju, jelo itd.) pomažete detetu da nauči različite vrste samokontrole koje će mu biti potrebne u različitim situacijama (u učionici, na primer).

Koristite pozitivno potkrepljenje

Potkrepljenje je odličan alat koji roditelji mogu koristiti da bi povećali verovatnoću da dete ponavlja poželjno ponašanje. Iako i pozitivno i negativno potkrepljenje mogu pomoći pri učenju deteta samokontroli, današnji psiholozi se slažu da je pozitivno potkrepljenje mnogo efikasnije. Jedna od varijanti ove tehnike koja se pokazala vrlo dobro jeste dodeljivanje bedževa ili lepljenje nalepnica u tabelu postignuća deteta (recimo, dete dobije zvezdicu ako je obavilo kućni zadatak koji mu je dodeljen).

Uvek ostanite dosledni

Sigurno ste već čuli o važnosti toga da budete dosledni i da, ako obećate nešto, to i ispunite (bilo da se radi o nečemu pozitivnom, na primer odlasku na mesto koje dete voli, ili nečemu negativnom, kao što je sprovođenje najavljenih posledica ako dete nešto nepoželjno uradi). Ako ne postupate na ovaj način, dete vas neće shvatati ozbiljno, neće naučiti ništa o odgovornosti, i neće naučiti da razlikuje dobro od lošeg. Ako zanemarimo naša obećanja, oduzimamo našoj deci motivaciju da načine pozitivne promene u svom ponašanju.

Budite primer za pozitivno ponašanje

Još jedna važna, a često zanemarena strategija jeste pružanje uzora za ponašanje. Deca se ugledaju na nas i daleko je važnije ono što ćete uraditi nego ono što ćete im reći. Kada izdvojimo vreme da svesno demonstriramo ponašanje koje podrazumeva samokontrolu, dajemo deci i praktičan alat kojim se mogu poslužiti u bilo kom trenutku. To može biti razmišljanje pre delovanja, vežbanje dubokog disanja, pokazivanje razumevanja i saosećanja prema drugima i korišćenje odgovarajućeg rečnika za izražavanje sopstvenih emocija.

Učenje dece samokontroli pre nego što krenu u školu i nastavljanje sa istim dok rastu i razvijaju se može imati ogroman uticaj na njihovo prilagođavanje svetu oko njih, a samim tim i na dugoročni uspeh u školovanju, karijeri i odnosima sa ljudima.

About Marija Kuzmanović 23 Articles
Diplomirala menadžment u turizmu, a onda se predomislila, upisala i završila psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Piše otkad zna za sebe, a osim njene porodice, psihologije i pisanja, najviše uživa u putovanjima, čitanju, domaćoj kafi i seriji Prijatelji. Od skora ima svoj blog "Dnevna doza mentalnog zdravlja", čiji je cilj da pomogne ljudima da što bolje upoznaju sebe i da vode što kvalitetniji život.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


20 − fifteen =