Kako napisati akademski rad?

Fotografija: www.pixabay.com

Pisanje u akademsko-naučne svrhe predstavlja jedan on najvećih izazova tokom studiranja i zato je veoma važno poznavati osnovne odrednice svakog naučnog rada. Kako savladati veštinu akademskog pisanja i na koja pravila treba obratiti pažnju, saznajte u nastavku teksta.

Akademski rad podrazumeva različite forme izražavanja: esej, seminarski rad, prikaz, diplomski rad, naučni članak, master ili doktorski rad. Zajednički imenilac svim ovim formama akademskog rada jesu naučna objektivnost i  akademska pismenost.

Akademsko pisanje obuhvata:

•    osnove naučnog metoda i kritičko ovladavanje literaturom;

•    odabir istraživačke teme, tehnike prikupljanja i analize materijala;

•    završni rad (mentorski rad).

Fotografija: www.pixabay.com

Prikupljanje i obrada građe

Nakon samostalnog odabira ili unapred zadate teme, potrebno je prikupiti takozvanu građu za istraživanje. Pod izrazom građa podrazumevaju se svi izvori koji pomažu pri izradi, a mogu se podeliti na bibliografske, dokumentarne i metodološke beleške.

Bibliografske beleške obuhvataju sekundarne izvore. Pomoću njih autor može da se upozna sa prethodno utvrđenim rezultatima različitih istraživanja na temu kojom se bavi. Dokumentarne beleške su spisi iz primarne građe, dok su metodološke beleške sopstvene ideje i kritičke primene.

Fotografija: www.pixabay.com

Sadržaj

Pisani radovi u svojoj strukturi imaju tri bitna elementa: uvod, razrazdu i zaključak. Svaka vrsta akademskog rada sadrži pomenutu strukturu, a postoje i određena pravila koja se tiču samog izgleda rada.

Naslov – na vrhu stranice stoji naziv institucije, dok je naziv vašeg rada smešten u sredini. Leva i desna strana rezervisane su za ime mentora i vaše ime, dok se na dnu nalazi mesto i godina izrade rada.

Takođe na početku rada neophodan je sažetak ili nekoliko rečenica u vezi sa temomkojom ćete se baviti u radu. Izdvojene ključne reči bliže određuju obrađenu temu i upućuju čitaoca na suštinu samog rada, te ih je poželjno naznačiti uz sažetak.

Fotografija: www.pixabay.com

Citiranje

Citiranje je veoma važan deo naučnog rada, jer tako naše istraživanje povezujemo sa drugim istraživanjima na istu temu. Citiranje može biti doslovno, parafrazirano ili rezimirano.

Stilovi navođenja

Autor-datum sistem – u zagradi na kraju rečenice navodite prezime autora, godinu izdanja i broj stranice sa koje je preuzet tekst ili ideja. Kada se autor ne spominje u rečenici: (prezime, godina: broj stranice).

Sistem notacija – Kreiranje fusnota  u podnožju iste stranice ili endnota na kraju teksta. Citat se u tekstu obeležava brojem (superskriptom), a zatim u fusnoti (na dnu stranice) navodi izvor sa brojem strane. Fusnote podrazumevaju: naziv autora, naslov dela, godina i mesto izdanja, broj stranice na kojoj se citat nalazi. Moguće je koristiti i skraćenu verziju: prezime autora, naslov i broj strane.

Fotografija: www.pixabay.com

Bibliografija (literatura)

Na poslednjoj strani nalaze se reference ili spisak literature koja je korišćena pri izradi rada. Podaci u bibliografiji moraju biti navedeni alfabetskim redom, po prezimenu autora.

Tokom studentskih dana pisanje akademskog rada može biti veoma naporno, ali jednom stečene veštine akademskog izražavanja biće od velike koristi za vašu buduću karijeru. Sposobnost pravilne izrade dokumenata omogućava veću prohodnost, efikasniji i lakši pristup različitim aktivnostima koje vas čekaju na budućem radnom mestu.

Fotografija: www.pixabay.com

Izvor: priredila Nevena Đurović, iSerbia

Lepa Reč
About Lepa Reč 1608 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


two + 11 =