Poslednjih godina, na trpeze nam se sve više servira hrana koju prati doza sumnje u kvalitet. Jedna od namirnica o kojoj se najviše može čitati u novinama i drugim medijima je i paradajz.
U razgovoru sa gospodinom Branislavom Petrovićem, vlasnikom firme Zujko ORG koja se bavi proizvodnjom aparata za oprašivanje paradajza, razgovarali smo o razlikama između zdravog organskog paradajza i paradajza sumnjivog kvaliteta.
Gospodine Petroviću, prvo da Vam poželim dobar dan i da Vas pitam čime se Vi to zapravo bavite?
Firma Zujko ORG je nastala sada već davne 2010 godine. Ja sam mašinski inženjer po struci, i popravljao sam raznorazne uređaje godinama za koje ne biste znali kome da date na popravku kada se pokvare. Tako mi je jednog dana donet aparat, koji je uvežen iz Holandije i služio je za kako su mi tada rekli za oplodnju paradajza. Taj alat je veoma skup, i nakon nekog vremena je prestao sa radom, nije bilo mogućnosti da ga vlasnik odnese ponovo u Holandiju na servis.
Kada sam detaljno izanalizirao taj uređaj, shvatio sam da ja mogu bolje da napravim, i što je bitnije, jeftinije. Na žalost Holandskom nije bilo spasa.
Tako sam krenuo sa proizvodnjom tih uređaja. Holandske su u Srbiji ljudi zvali “zujalica” jer su dosta zujali, a ja sam moj model nazvao “Kolibri”. Proizvodio sam ga par godina, dosta je bio komplikovan i skup za proizvodnju. Paralelno sa prodajom, kroz priče sa korisnicima sam ulazio u svet paradajza, tako sam uviđao probleme tog aparata. U jednom trenutku, rešio sam tržištu da ponudim uređaj na kom su otklonjeni svi ti nedostaci. Sasvim drukčija koncepcija od holandskog.
Tako je nastao Zujko aparat?
Da. Nazvao sam ga Zujko, malo kraće od zujalica, a opet prepoznatljivo, i lako se pamti i nekako zvuči naški.
Da li i dalje proizvodite aparat Kolibri?
Ne. Uvidevši koliko je Zujko aparat zaista kvalitetniji i bolji u svakom pogledu, prestao sam da proizvodim Kolibri. i sve kapacitete usmerio sam na usavršavanje Zujko aparata.
Koliko je Zujko aparat zaista bolji od pomenute zujalice?
Prednosti su mnoge. Lakši je, jednostavniji za upotrebu, jeftiniji, lakše se održava, manje je potrebno da rukovalac bude smiren i precizan pri upotrebi. Sa Kolibrijem ste vrlo lako mogli da oštetite cvet paradajza kao i sa zujalicom i sam aparat je veoma osetljiv, morali ste da budete baš baš pažljivi, dok sa Zujkom ne morate, jer njegova konstrukcija ne dozvoljava da se naprave greške u povrtnjaku.
Na slobodnom prostoru vetar pomaže oprašivanje paradajza, to traje nekoliko dana i ukoliko nema povetarca u tom periodu često i ne dođe do oplodnje, cvetovi propadnu. Od insekata bumbar je primarni radnik za oprašivanje. Ostali insekti nerado posećuju cvet paradajza. Zujko odradi za delić sekunde ono što povetarac radi nekoliko dana i oplodnja je toliko uspešna da povrtari koji žele krupniji plod otkidaju zametnule cvetiće. Deca vole da se zabavljaju sa zujkom zbog karakterističnog zvuka a pritom i odrade koristan posao.
Šta mislite o tržištu paradajza u Srbiji?
Tržište paradajza u Srbiji je veoma značajno i veliko, ali dosta neobrazovano. Ne prate trendove u proizvodnji, i vode se samo cenom, a ne kvalitetom. Primera radi, na svakoj tezgi na pijacama će Vam reći da je neprskan, a istina je daleko od toga. Volim često da obiđem Beogradske pijace i raspričam se sa prodavcima, proizvođača je malo, uglavnom su trgovci. Ima tu svega, ali može se naći i kvalitetan i zdrav, organski paradajz.
Kakvo je Vaše mišljenje o “Organskoj proizvodnji”?
Podržavam organsku proizvodnju u svakom pogledu. Nekada je sav paradajz na tržištu bio organski, dok su ga proizvodili naši preci. Ne samo zbog mog posla, već zdravlja ljudi. Previše je hemikalija koje unosimo u organizam, na ovaj ili onaj način, a organska proizvodnja ga svodi na neku razumnu meru i vrstu. Primera radi, paradajz može da se mnogo puta tretira ili prska kako se to kaže u narodu, raznim hemijskim sredstvima počev od pripreme zemljišta, sejanja, rasađivanja, pa sve dok ne dođe do trpeze. Ne možete me ubediti da ništa od toga ne dođe u naš organizam konzumacijom takvog proizvoda.
Koliko je paradajz uopšte zdrav za konzumiranje?
Da li je paradajz zdrav za konzumiranje sve više je predmet preispitivanja. U svetu se veruje da paradajz ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno srce. Paradajz sadrži likopen, koji se smatra jednim od najjačih prirodnih antioksidanata. Moguće da bi na Vaše pitanje neki doktor imao mnogo bolji odgovor, ali koliko sam ja upoznat paradajz sprečava razvoj raka prostate, potpomaže čišćenje organizma ima antiseptičko dejstvo. Pored ovoga, plod paradajza je bogat vitaminom C. Takođe u plodu je sadržana i značajna količina gvožda, mangana, bakra, a ponajviše kalijuma. Za kalijum se zna da pospešuje snižavanje krvnog pritiska. Na žalost kalijuma u zemlji ima sve manje.
Šta bi ste preporučili ljudima, kako da odaberu zdrav paradajz na pijacama?
Najbolje je da kupuju kod proverenih prodavaca, kod onih kojima veruju ili im je neko preporučio. Na žalost, veoma je teško prepoznati organski paradajz. Neki od grubih pokazatelja su šiljak na završetku ploda naspram peteljke koji nije karakterističan za paradaz i naj verovatnije, skoro sigurno nije organski. Ukus je jedan od dobrih načina za prepoznavanje. Hormonski tretirani paradajzi često imaju šupalj plod, plastičan ukus ili češće i nemaju ukus, a neretko nemaju ni miris i vrlo malo semena. Ljudi bi trebali da znaju da paradajz koji kupe na pijaci i mogu da ga sačuvaju desetak i više dana da se ništa drastično ne desi sa njim, bez jakih začina skoro ga je nemoguće jesti, to je sigurno nedozreo paradajz a lepu crvenu boju mu je dala hemija. Organski paradajz, pogotovo kad je svež, kada držite u ruci, nakon toga Vam ruka miriše na paradajz još neko vreme. Sve su to okvirni pokazatelji, mora se na sve gledati. Naše stare sorte koje smo nekada jeli kod dede i babe na selu, danas skoro i ne postoje. Deca su nekada sa uživanjem grizla sočan paradajz kao jabuku. Taj paradaz je imao i ukus i miris.
I konačno šta je paradajz voće ili povrće? U javnosti je to dilema.
Zavisi odakle posmatrate tu biljku. Za botaničare paradajz je voće iz familije bobica. Kao što su maline, kupine, borovnice stom razlikom što paradajz skoro da i nema šećera. Zbog toga je pogodan za one koji žele da skinu neki kilogram. Za kulinare paradajz je kao i ostalo povrće. Ostavimo to da su i jedni i drugi u pravu. Za one koji žele tačan odgovor, paradajz je voće sa ukusom povrća.
Hvala Vam što ste nam pružili neka saznanja i razjanili neke dileme.
Bilo mi je zadovoljstvo.
Be the first to comment