Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine ovo stanje zvanično proglasila “onlajn bolešću” i uvrstila je u Međunarodni registar.
DA li poznajete nekog ko sedi za kompjuterom i isključivo radi, ili mobilni koristi samo za telefoniranje i traženje korisnih sajtova. Takva osoba ne postoji. Svako, makar povremeno zaigra neku igricu ili krene u nejasno “surfovanje” internetom od sajta do sajta. Istina, i nije jeres igrati se iz zabave, kao što je nezamislivo da čovek nema radoznalost za internetom. Ali kada igra pređe u patološko stanje i pretvori se u zavisnost, a korišćenje interneta postane preterano u svakom smislu reči, onda je situacija krajnje ozbiljna. Jer takva osoba ne zna da stane bez obzira na okolnosti i obaveze koje ima.
Zavisnost je rođena i treba da se leči, baš kao i svaka druga, poručuju stručnjaci. Koliko je zavisnost od interneta i video= igara ozbiljna pojava najbolje pokazuje postupak Svetske zdravstvene organizacije koja je ovo stanje zvanično proglasila “onlajn bolešću”. Prošle godine ova vrsta zavisnosti uvedena je i u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, odnosno registar. Ističući da je reč o bolesti savremenog čoveka, autor knjige “Izgubljeni u virtuelnom svetu – zavisnost od interneta i video igara”, psihijatar dr Goran Lažetić iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, kaže:
– Zavisnost od interneta prvi put je jasno opisana još 1995. godine sa svim karakteristikama i simptomima. Reč je o novoj patologiji koja je udružena sa drugim mentalnim poremećajima, a najčešće sa depresijom, zloupotrebom i zavisnošću od psihoaktivnih supstanci, kao i sa poremećajima ličnosti. Sličnost između zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i interneta ogleda se u tome, što i jedno i drugo izazivaju žudnju, povećavaju toleranciju, izazivaju apstinencijalni sindrom i imaju visok potencijal ka recidivu. I ovde se javljaju psihička oštećenja i posledice na porodičnom, socijalnom i profesionalnom planu.
Kako se prepoznaje zavisnost od interneta i video- igara?
– Primetna je apsolutna preokupacija internetom i igricama, uz produžavanje vremena provedenog za računarom i u igranju. Pri tom je prisutan apsolutni gubitak kontrole o provedenom vremenu, odnosno ostaje se duže nego što je planirano. Zapravo, korišćenje interneta i igranje video – igrica se nastavlja bez obzira na neželjene posledice, a ukoliko dođe do naglog prekida upotrebe računara u ove svrhe, javlja se uznemirenost, neraspoloženje, pa čak i agresivnost prema drugoj osobi.
Može li i kako ovo stanje da se leči?
– Može, uz veliko strpljenje zavisnika, ali i bliskih osoba. Za terapije je neophodno izdvojiti najmanje deset meseci, a kada je reč o deci neophodna je i pratnja roditelja. Obično roditelji prvi i primete da njihovo dete mnogo vremena provodi na internetu, kasni u školu, zapostavlja učenje, svadljivo je, nema odgovornost. Ako je u pitanju odrasla osoba, porodica se žali da je zapostavljena, da zavisnik često izostaje sa posla, postaje asocijalan. Javljaju se i drugi prateći zdravstveni problemi, u vidu nesanice, razdražljivosti, impulsivnosti, depresivnosti. Da bi ostala budna takva osoba neretko koristi i psihoaktivne supstance. Ponekad može da ima i simptome epileptičnog napada.
Ipak, savremeno društvo je nezamislivo bez ovih tekovina. Tačno. Mi ovde pričamo o pogrešnom korišćenju interneta i preterivanju sa video-igrama. U normalnim okolnostima kompjuter i internet nikako ne treba izbegavati. Za savremenog čoveka on je neophodan jer nudi brži pristup informacijama i poseduju veliku biblioteku. Postoji razlika u ciljanom traženju sajtova radi određenih informacija i edukacije, u odnosu na besciljno tumaranje sa sajta na sajt. Da ne bi zastranio i postao zavisnik, svako treba dobro da se upozna sa njegovim prednostima, ali i negativnim stranama koje mogu da ga uvedu u stanje zavisništva i bolesti.
NAJMLAĐI KORISNICI
PONAŠANjE na internetu i igranje video-igara posebno je važno za dečiji uzrast. Mladi su skloni identifikaciji sa virtuelnim likovima, a s obzirom na to da su video-igre sve agresivnije a najčešće i njihovi junaci, to može da ostavi posledice na njihov osetljivi psihički razvoj. Zato je vrlo važno da se porodica igra sa decom, a ne da im, umesto toga, da tablet ili telefon sa uključenom video-igricom. Tačno je da će takvo dete biti mirno, ali ukoliko ima, recimo, samo dve godine, postaće introvertno i zatvoreno, a kada poraste nekomunikativno, što za njegov razvoj ličnosti apsolutno nije dobro. Vodeći računa o ličnosti najmlađih, američka Pedijatrijska asocijacija insistira da dete ne igra video-igrice dnevno duže od dva sata, kao i da se izbegava njihova agresivnost – naglašava dr Lažetić.
POTREBNA EDUKACIJA OSNOVACA
ZA pravilno i bezbedno korišćenje interneta u osnovnim školama bi trebalo da se uvedu časovi posvećeni edukaciji učenika, o svim opasnostima koje ih vrebaju. Te preventivne mere ne odnose se samo na nekontrolisano igranje video igara koje mogu da dovedu do zavisnosti. Ukoliko se nepravilno koristi, internet predstavlja džunglu, odakle vrebaju razni predatori, pedofili i drugi nasrtljivci, koji decu mogu da uvedu u ozbiljan problem i dovedu i do tragičnih posledica. Jer, po prirodi stvari, deca su radoznala i otvorena za sve što je novo i nepoznato. A kada donekle shvate da nešto nije u redu i da iz te priče žele da izađu, obično im treba podrška bliskih odraslih osoba da im u tome pomognu – upozorava ovaj stručnjak.
KREATORI SOPSTVENE LIČNOSTI
ISTRAŽIVANjA pokazuju da osobe zavisne od interneta nisu to postale tragajući za značajnim informacijama, već tragajući za socijalnom podrškom, odnosno druženjem, seksualnim zadovoljstvom i mogućnošću da sami kreiraju svoju ličnost. To je jak motiv i potreba svakog čoveka, ali kroz direktne kontakte sa fizički prisutnim osobama i grupama, kao i eksperimentisanjem. Međutim, određene osobe zbog načina života, stidljivosti, psihičke nestabilnosti, idu linijom manjeg otpora, i sve to posredovano, traže preko interneta. A tamo, vrlo brzo mogu da uspostave i više virtuelnih veza, mada najčešće ciljano idu na uspostavljanje “ljubavno-seksualne veze”. Putem interneta oživljavaju svoje seksualne fantazije koje im u stvarnom životu nedostaju, glumeći uloge drugačije od onih kakve realno jesu- jedan je od životno važnih detalja iz knjige dr Lažetića.
Izvor: Novosti.rs
Be the first to comment