Evropski novac za domaću slamu

Porodično imanje Benčikovih u Tavankutu jedno je od prvih korisnika IPARD fonda (Foto A. Isakov)

Subotica – Među prvih deset poljoprivrednika koji su potpisali ugovore sa dugo očekivanim IPARD fondom u Srbiji je porodično imanje Pere i Vesne Benčik iz sela Tavankut pored Subotice. Oni su konkurisali i dobili ugovor za kupovinu rol prese, mašina koja slamu umotava u koturove, i dve prikolice – ukupan iznos ove investicije je oko 10 miliona dinara. Prema uslovima IPARD fonda korisniku se, nakon realizacije projekta, isplaćuje 60 odsto investicije.

„Naša poljoprivreda ne može više bez ovakve pomoći, jer mi iz prihoda ni u ratarstvu ni u stočarstvu nismo u mogućnosti sami da kupimo novu mehanizaciju”, kaže za „Politiku” Pere Benčik. Priča kako je pre gotovo decenije, kada je prvi put pomenuta mogućnost dobijanja novca iz ovog poljoprivrednog fonda Evropske unije, bilo mnogo zainteresovanih koji su išli na predavanja i slušali o uslovima.

„Vremenom se osuo broj poljoprivrednika, jer su se uplašili komplikovane procedure, zahtevanih uslova, pisanja projekata”, nastavlja Benčik, ali dodaje da je ovo bila najpovoljnija ponuda pošto nijedna nacionalna subvencija nije prelazila 50 odsto investicije do visine 1,5 miliona dinara. Benčik navodi da žali što proteklo vreme dok se govorilo o IPARD fondovima nije iskorišćeno da se ulaže u domaće farme, da se radi na edukaciji kako bi se poljoprivredna dobra prilagodila standardima Evropske unije.

Pere Benčik je druga generacija stočara u porodici, ali je u poslednjoj deceniji znatno unapredio imanje na kojem je trenutno 105 mlečnih krava od kojih dnevno isporuči 1.200 litara mleka, odnosno godišnje 400.000 litara. Na porodičnoj farmi ima ukupno 260 grla: teladi, junica i bikova u tovu. Obrađuje 90 hektara svojih oranica, po pravu preče kupovine zakupio je 140 hektara državnog zemljišta i privatno je uzeo u zakup još 70 hektara, ukupno 300 hektara pod pšenicom, kukuruzom, uljanom repicom. Sa dobijanjem ugovora sa IPARD fondom pokazao je da je po standardima koje primenjuje na imanju ono u nivou evropskih farmi.

„Mi smo se u svemu približili uslovima u uniji, i po ceni inputa i finalnog proizvoda, međutim, dotacije države nisu ni približno onima koje postoje među zemljama evropske zajednice”, napominje Benčik.

Dok kod nas ratari dobijaju četiri hiljade dinara po hektaru, nezavisno od toga šta se gaji, u EU ova subvencija se kreće od 150 do 350 evra po hektaru, u zavisnosti od ratarske kulture. Benčik navodi i da godinama već nije menjana cena sirovog mleka, naprotiv dok je pre pet, šest godina ona iznosila 48 dinara, od čega je sedam dinara premije bila čista zarada, sada dobijaju deset dinara manje, iako je mleko zadržalo isti kvalitet, i nema više zarade, tek održavanja u plusu.

„Ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni u popularizaciji i podršci mlekarstvu za deset godina u ovoj državi više neće biti krava za mužu. Stočarstvo se još delom održava i zbog interesa za zakup državnog zemljišta, gde stočari imaju pravo prečeg zakupa. Postoji opasnost i da ubuduće nećemo imati radnike koji će hteti da rade na farmama”, smatra Benčik.

On sumnja u to i da li će njegovi sinovi, Ivan, student književnosti i Hrvoje, student informatike ostati na imanju i nastaviti posao jer je zarada sve manja, a uslovi sve teži. „Ni poljoprivredne stručne škole ni fakulteti neće ’napraviti’ poljoprivrednike. U selu je nekoliko farmi ljudi mojeg godišta, ali svi mi smo sa 12 godina već upravljali traktorom.”

Izvor: Politika.rs
Autor: A. Isakov

Lepa Reč
About Lepa Reč 769 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


15 + 1 =