Evropanto: ako su reči razumljive, cilj je ostvaren

Izvor:Worldatlas.com

Ljubitelji stranih jezika znaju koliko je napora potrebno uložiti da bi se jezik u potpunosti savladao i naučio. Neretko se dešava da na tom putu ovladamo osnovama jednog jezika, a onda odlutamo i odlučimo da istovremeno učimo još nekoliko drugih. Svi koji se mogu pohvaliti osnovnim znanjem nekoliko evropskih jezika mogu da primene naučeno i razviju svoje lingvističke sposobnosti zahvaljujući tvorevini čiji je cilj bio da se svi Evropljani sa lakoćom sporazumevaju – evropantu.

Kako je sve počelo?

Evropanto, jezik čije ime potiče od reči Evropa i grčke reči „pantos“ (celina), nastao je 1996. godine, zahvaljujući Dijegu Maraniju, tadašnjem prevodiocu u Savetu EU. Gospodin Marani je tokom dugogodišnje prevodilačke karijere kod Evropljana kojima engleski nije maternji jezik prepoznao strah od nepravilnog izgovora, pogrešne upotrebe vremena i mogućnosti da zbog grešaka postanu predmet podsmeha.

Želeo je da nađe način da olakša komunikaciju na celom kontinentu i ohrabri one koji ne govore engleski dovoljno dobro. Odlučio je da svojim kolegama predstavi jezik koji je okarakterisao kao miks engleskog, nemačkogitalijanskog i španskog. U početku se jezik razvijao putem internih dokumenata koji su kružili kroz kancelarije i sve je shvaćeno kao zabava. Ipak, evropanto je svima bio zanimljiv i vest o njegovom nastanku se brzo širila…

Ako ne znaš – izmisli

Iako osnovna ideja nije originalna, već se zasniva na esperantu, glavna razlika koja je evropanto učinila popularnim leži u nepostojanju jasno utvrđenih pravila i obavezujućeg rečnika. Sloboda u izražavanju i iskazivanju ideja uz istovremeno korišćenje više evropskih jezika, naišla je na opšte odobravanje. Marani je ubrzo pozvan da piše kolumne u novinama, a danas postoji i sajt sa kratkim pričama napisanim pomoću evropanta.

„What tu know nicht, keine worry, tu invente!“

U jednoj rečenici prepoznajemo upotrebu engleskog, nemačkog, španskog i italijanskog. U osnovi leži engleski jer je Marani verovao da je ovaj jezik najlakši za čitanje i razumevanje. Ipak, evropanto slobodno pozajmljuje iz drugih evropskih jezika.

„Čak i ako učite engleski, najbolji način da izrazite svoje ideje je da koristite maternji jezik. Pridržavanje svih pravila u engleskom može biti mučno, pa sam želeo da se našalim i izostavim pravila“, izjavio je svojevremeno Marani.

Pixabay

Pixabay

Evropanto je 1998. godine zaintrigirao čak i BBC koji se javno zapitao: „Da li bi evropanto mogao da postane dominantan jezik u Evropi u novom milenijumu?“ (Konnte das la lingua majeure for Europa para the nouvelle millenium sein?).

„No est Englado, no est Espano, no est Franzo, no est keine known lingua aber Du understande!“

„Mirna lingvistička revolucija“, kako je BBC predstavio ovaj fenomen, ipak nije dugo trajala. Samo sedam godina nakon objave prve knjige na evropantu („Les Adventures des Inspector Cabillot“), njen autor Dijego Marani odlučuje da prestane sa promovisanjem svog jezičkog izuma i okrene se pisanju.

Mediji su istupili sa naizgled logičnim objašnjenjem – možda je lakše i praktičnije potpuno ovladati engleskim nego površno naučiti još nekoliko evropskih jezika. Da li zaista imamo vremena da ih sve naučimo pre nego što počnemo da komuniciramo sa državaljanima ostalih zemalja tako da među nama postoji razumevanje?

Kakva je sudbina evropanta?

Evropanto zasigurno nije zamenio engleski, nije mu čak ni pripretio, ali ideja o sporazumevanju putem istovremenog korišćenja nekoliko jezika i dalje ima svoje sledbenike. Možda je rešenje ovog problema otkrio sam autor: „Govorite slobodno, ako su vaše reči razumljive, onda ste ostvarili cilj“.

Izvor:iSerbia.rs/prevela Katarina Stanojević

Lepa Reč
About Lepa Reč 1387 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


nineteen − 18 =