Kao da sama gojaznost nije dovoljan rizik, neki svoj život dovode u još veću opasnost rigoroznim dijetama. Koliko daleko idemo zarad dijete žrtvujući svoje zdravlje?
Ovog puta vam predstavljamo najekstremnije slučaje posebnog režima ishrane, koji pokazuju da ljudi mogu otići zaista predaleko u svojim željama da izgube višak kilogram ne primećujući da ozbiljno ugrožavaju svoje zdravlje. “Cilj opravdava sredstva” nije najbolja maksima i motivacija kada su dijete u pitanju.
ČOVEK KOJI JE UŠAO U GINISOVU KNJIGU REKORADA
Čak i novine su 1966. godine, kada se nije lako “ulazilo” u medije, pisale o 26-godišnjem Angusu Barbijeriju, koji je za 382 dana skinuo 125 kg (sa 206 na 82 kg), ali i o vitaminima i mineralima koji su ga održavali živim budući da nije išao u toalet 37 do 48 dana.
Čitajući priču danas, ne znamo šta je užasnije: zaključak lekara da terapija izgladnjivanja može da bude potpuno uspešna, kao u ovom slučaju, ili lekarova ekpresija zahvalnosti Barbijerijevoj saradnji i nepokolebivoj volji.
Bez sumnje, danas bi ovakva dijeta bila opisana kao ekstremna i nasilna, nehumana i sigurno bi se više pričalo o njoj.
POST vs. IZGLADNJIVANJE
Interesantno je da se post i izgladnjivanje medicinski gledano smatraju istim pojmovima, ali s jednom jedinom semantičkom razlikom: kKada neko posti, on to čini dobrovoljno.
Danas se post smatra srednjim oblikom stresa, koji može da ubrza proces autofagije, otpadanje ćelija s metaboličkog otpada. On takođe može da generiše hormon BDNF, koji je od ključnog značaja za opstanak moždanih ćelija.
Pored ove nesumnjivo loše strane izgladnjivanja/posta, izgubićete i željene kilograme. Ukoliko jedete manje često verovatno ćete završiti tako što ćete jeste manje hrane.
Studije su pokazale da ljudi, koji drže dijetu, unesu samo oko 110 procenata energetskih potreba u toku njihovog dana, kada smeju da konzumiraju hranu u toku dijete. Prosečan dnevni unos kalorija je smanjen za 25 do 35 procenata, a za prosečnog gojaznog čoveka, to je verovatno oko 500 do 750 kalorija manje dnevno.
Da li postoji ikakva korist od postizanja takvog gubitka izgladnjivanjem?
ČOVEK KOJI JE POBEDIO ŽIVOT
Luiđi Kornaro je još jedan primer strašnog režima ishrane. Ovaj Italijan iz 16. veka je u svojim 30-im godinama oboleo od dijabetesa drugog tipa.
“Njegovi doktori su odmah otkrili da je uzrok njegovog stresa u neprimerenom načinu života”, kaže Bil Giford.
Njegov dnevni unos je predstavljala jedna činija supe s malo hleba i tri čaše vina. On je nastavio da živi iznenađujuće zdrav život, što je kulminiralo 1558. godine, objavljivanjem publikacije o njemu koja je bila prodavana kao prvi bestseler o dijetama u svetu.
Njegovu dijetu bismo danas nazavli “restrikcijom kalorija”, koja je bila uspešan šablon za gubljenje kilograma i produžetak života.
Osnove njegove dijete su bile da smanji dnevni unos kalorija na samo 500, kao i da izabere dijetu s manje ugljenih hidrata ili manje masti, koja se završila nasumičnim sečenjem tih kalorija.
Momak kome doktori nisu prognozirali više od 40 godina, doživeo je 98 godina.
NIKAKO NE PRIBEGAVAJTE EKSTREMNIM DIJETAMA
Jedan je ušao u Ginisovu knjigu rekorada (Barbijeri), drugi slučaj je doživeo čak 98 (Kornaro), ali da li je neophodno da se podvrgnemo ekstremnom režimu ishrane kako bismo smršali? Da li smo svesni koliko izgladnjivanje može da ošteti naše zdravlje? Mislimo da nismo!
Nemojte da se odlučujete za rigorozne dijete, jednostavno se pokrenite i vežbajte i trudite se da se izbalansirano hranite, jedete mnogo voća i povrća i izbacite šećer i brašno iz ishrane.
Možda vaše ime neće završiti u Ginisovoj knjizi rekorda, ali ćete sigurno ostati zdravi i srećni.
Izvor: Menshealth.rs
Be the first to comment