Peščana plaža. Sa zvučnika u baru dopire neopterećujući zvuk džeza. Ispred vas je laptop, a pored njega čaša osvežavajućeg pića. Sa kišobrančićem za ukras. Da li biste rekli da je ovo slika za poželeti? Neki ljudi su ovakav način života pretvorili u stvarnost, tako što su iskoristili mogućnosti digitalne ere i svoj način rada prilagodili novim trendovima nezavisnosti od lokacije. I sve ih je veći broj – predviđa se da će do 2020. godine skoro 50% populacije živeti na ovaj način.
Ljudi koji se prvi put susreću sa pojmom „digitalni nomad“ pomišljaju da je reč o novom zanimanju. Međutim digitalni nomad je mnogo više od toga, to je odrednica koja obuhvata ljude čiji posao ne zavisi od lokacije, jer u svom radu koriste telekomunikacione tehnologije, pre svega internet, i zbog toga su u mogućnosti da putuju na različita mesta bez straha da neće moći da odrade ono što je potrebno.
Kada se govori o digitalnim nomadima, najčešće se misli na ljude koji su se odrekli sigurnosti stalnog zaposlenja u nekoj firmi sa standardnim radnim vremenom i krenuli u avanturu putovanja po različitim zemljama odakle, koristeći kompjuter, ugovaraju različite poslove i obavljaju ih za različite klijente. Oni najčešće biraju egzotične destinacije poput Balija ili Tajlanda, koje im, pored sunčanih dana i opuštenijeg tempa, pružaju i niže troškove života, što im omogućava da i u periodima kada je zarada nešto slabija vode pristojan život. Oni koji uspeju da razviju svoje poslovanje i dovedu ga na viši nivo mogu sebi da priušte i privremeni život na lokacijama poput Pariza, Londona ili nekog drugog grada u kojem boravak podrazumeva značajnije troškove.
Pored pomenutih, u digitalne nomade ubrajaju se i oni koji se nisu odlučili za putovanje širom sveta, ali su odustali od klasičnog zaposlenja i posao obavljaju na daljinu, a kancelarija im može biti sopstvena kuća, kafić, sve popularniji coworking prostori ili neko drugo mesto po sopstvenom izboru. Oni najčešće navode da im odgovara da sami biraju svoju satnicu kada će da rade, kao i to što mogu da rade i u pidžami.
Ne postoji ograničenje po pitanju zanimanja koje se može uskladiti sa ovakvim stilom života, sve dok postoji lična kreativnost u smišljanju kako iskoristiti svoja znanja u online svetu. Ipak, postoje neka zanimanja koja se najčešće sreću među digitalnim nomadima i to su programeri, blogeri, copywriteri, web developeri, web dizajneri, oni koji se bave digitalnim marketingom, profesori engleskog jezika i drugi.
Oni koji su skupili hrabrost i okušali se u ovakvom, pomalo neizvesnom životnom stilu, navode da je za uspeh najpotrebnija dobra organizacija i planiranje unapred. Takođe je bitno razvijanje sopstvenog brenda, izrada sajta i reklamiranje, kako bi vas klijenti mogli naći. Kao i u svakom drugom poslu (a možda je ovde to još naglašenije), najvažnije je imati dobar proizvod i dobre veštine kako bi se stekli klijenti na duže vreme i kako biste bili u mogućnosti da za svoj rad dobijete odgovarajuću nadoknadu koja će vam omogućiti nova iskustva i rad na novim lokacijama. Zato je trajno usavršavanje neophodno, posebno u vremenu kad se svi resursi za učenje mogu naći na internetu.
Pored očiglednih prednosti (sloboda da sami birate vreme i mesto rada, mogućnost da obiđete najrazličitije destinacije i da zaradite više s obzirom da ne postoji posrednik kome odlazi deo novca) ovakav stil života ima i mane. Jedna koja je očigledna jeste da ne postoji već pomenuta sigurnost, već je potrebno biti proaktivan i spreman da klijent neočekivano obustavi saradnju. Ono što se takođe često pominje jesu problemi oko dobijanja viza, usklađivanje sa zakonima u drugim državama, udaljenost od bliskih osoba, kulturološke razlike i razlike u vremenskim zonama.
Ovakav stil najviše odgovara mladima, kao i onima sa avanturističkim i preduzetničkim duhom, ali čak i oni navode da se posle nekog vremena javlja potreba za sigurnom bazom i mestom na koje se mogu vratiti posle ove avanture.
Be the first to comment