Koža je ljudski omotač i ujedno najveći organ. Na embrionalnom nivou, ljudski um i koža usko su povezane preko ektoderma. Zato psiha vrši na kožu snažniji uticaj nego na druge organe. Ona osjeća i buni se. Da li se naježite kada osjetite strah, da li se zacrvenite kada osjećate stid? Najviše se povezuje sa imunološkim sistemom i hormonskim balansom.
Kožni osipi su znak da nešto želi da ispliva na površinu. Najbolji primjer su pubertetske akne. U pubertetu se javljaju seksualne fantazije, a osoba ih se stidi. Čovjek se fizički prvo dopadne drugom. Zato je potrebno da se u svojoj koži osjećate dobro i sigurno. Seksualnost koja se ne živi ispoljava se kroz akne na koži, a akne sprečavaju seks. To je zabrana lične seksualnosti zbog stida. Tačnije, najbolji lijek protiv akni predstavlja življena seksualnost. A prije svega toga treba znati da to nije “prljav čin” koji se ne smije spominjati, koji je porodična tabu tema.
Neki psihijatrijski poremećaji mogu da se manifestuju isključivo promjenama na koži, kao na primjer trihotilomanija, koja se svrstava u kategoriju poremećaja navika i impulsa. Ova bolest se karakteriše impulsivnim čupkanjem kose. To je akt pražnjenja psihičke napetosti koji prolazi pacijent. Njemu čupkanje donosi osećanje zadovoljstva. Ovaj poremećaj treba razlikovati od čestog diranja kose, kao indikatora da je kosa sređena ili efekta reflektora. Takođe, svrab kože praćen češanjem kojim se guli koža može biti isključivo psihogeno uslovljen. Mnoge kožne promjene ne mogu biti objašnjene nijednim dermatološkim oboljenjem.
Pod stresom se povećava nivo kortizola (hormona stresa) i slobodnih radikala u organizmu, a oni imaju izrazito negativno dejstvo na kožu. Drugi važan momenat je specifičnost individualne reakcije na stres tj. emocionalni odgovor osobe. Svako od nas drugačije reaguje kada je pod pritiskom, pa ono što će kod nekoga dovesti do ispoljavanja kožne bolesti, kod drugog neće ostaviti nikakve posledice. Pojedina istraživanja ukazuju da kod čak 60 odsto bolesnika koji se obrate za pomoć dermatologu, psihički faktor igra veoma značajnu ulogu u njihovom oboljenju. Najčešće se sa uticajem stresa povezuju psorijaza, ekcem, atopijski dermatitis, seboroični dermatitis.
To kako reagujete na stres je kod vas formirano u djetinjstvu. Kasnije, samo je minimalno dopunjeno. Ako ste naučeni da je svakodnevna strepnja nomalna pojava, da je svijet strašno mjesto, da se u životu dešavaju samo dobre stvari onda je logično da vaša percepcija događaja oko vas nije realno percipirana. Istina je da vaš organizam reaguje kako je naučio, ali nije pravilno naučio. Zato, potapši sebe po ramenu i nauči ispravno. Tako ćeš lakše da dišeš, ljepše da vidiš i zadovoljnije da udahneš.
Gubitak osobe bi trebalo da je stres za osobu, ali javni nastup ne mora da bude. Ne bi trebalo ni da je stres sve ono što vas objektivno ne ugrožava. Zamislite osobu kojoj po tijelu izlaze crvene fleke od anksioznosti jer svaki dan mora da priča pred velikom grupom ljudi. Da, to je fizički mahanizam odbrane. A sve je počelo blagim rumenilom obraza. Da li je stvarno stresno pričati pred masom ljudi? Nekima jeste! Ali je to lični doživljaj stida, koji može da se promijeni onda kada pojedinac uvidi da on ipak tu priča zbog ličnog potencijala, da ta masa nije strašna, da mu se ne ruga i da je i on i drugi ok. A kao poslednju alternativu, ako vam se posao ne dopada i utiče negativno na vaše zdravlje možete ga promijeniti.
Sigurna sam da ste bar nekada čuli za hormon serotonin ili hormon sreće. To znači, kada ste vi srećni on ima visoku vrijednost i salje tu informaciju kroz sve ćelije vašeg organizma. A da li ste vi istinski srećni? Da li znate da taj hormon indirektno utiče na san čovjeka, na sitost i glad i na koagulaciju krvi. Sigurno znate neku osobu koja ima loš san, ili ima problem sa kilažom ili možda ima problem sa trombocitima. I još će vam reći da je zdravstveni problem nastao kao posledica hormonskog disbalansa. Jeste, ali ti hormoni ipak pripadaju toj osobi. To je dio njenog organizma. Da, to je taj lanac, psiha-hormoni-zdravlje. Serotonin stvara zadovoljstvo organizma. Iz tog hormona nastaje drugi hormon, melatonin, koji određuje kada će osoba ući u pubertet i kako će se njen organizam izboriti sa turbulencijama u tom periodu. Važno je zapamtiti da postoji jedan hormon koji određuje vrijednost svih ostalih. To je kortizol. Steroidi hormon kore nadbubrežne žlijezde, koji učestvuje u regulaciji metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Melatonin je u negativnoj korelaciji sa kortizolom. To znači, kada se melatonin aktivira kroz antioksidaciju organizma vrijednost kortizola treba da se smanjuje. Tek tada je moguće ući u san. Pripodno se to javlja oko 20h, zato i djeca u to doba počinju da budu sanjiva. Ta prirodna ravnoteža organizma se kroz vrijeme mijenja. Zato nezadovoljni, preplašeni ili ljuti teško možemo da zaspimo.
Kada sam spomenula ugljene hidrate, masti i proteine, skrenula sam pažnju da njihova (ne)aktivnost može direktno biti uslovljena radom hormona kortizola.
Život svih nas je već u proceduri i zato treba da ga živimo najljepše što možemo.
Zato nađite sitna zadovoljstva svakog dana, naučite sebe da volite, jer vi živite svoj život a ne tuđi!
Be the first to comment