Anksioznost – bolest savremenog doba

Proces modernizacije nam je doneo napredak i razvoj, sve nam je postalo dostupno u svakom trenutku, iz svakog kutka sveta. Umesto da to koristimo za sopstveni rast i razvoj, čovek je postao žrtva modernog doba. Previše svega je donelo i previše misli, briga, strahova od nepoznatog. Savremeni način života, svakodnevni izazovi i životne situacije jedan su od uzročnika nastanka mentalnih bolesti ( stres, pritisak okruženja, velika količina informacija i zahteva kako na poslu tako i u privatnom životu ). Strah od novog i nepoznatog su počeli da dominiraju čovekovom svakodnevicom i životom. Upravljaju pojedincem, osoba se najčešće nalazi u stanju isčekivanja, zabrinutosti. Jednostavno je nemoguce da sagleda stvari na drugi način. Kao i za svaku bolest i za anksioznost je potrebno vreme, jer je sam proces ozdravljenja duži. Najvažniji korak je prihvatanje i razumevanje, a zatim suočavanje, jer našu bol niko osim nas ne moze da razume, a još manje reši. Sve krece od nas.

Neki od psiholoskih simptoma anksioznosti su:

1. preterana plašljivost i strepnja
2. osećaj unutrašnje napetosti ili nemira
3. pojačana osetljivost na buku
4. oslabljena koncentracija i pamcenje
5. smetnje tokom spavanja ( budjenje u toku noći, teško uspavljivanje )

Anksioznost je mnogo vise od mentalnog poremećaja, stanja – kako je većina danas definiše. Shvata se olako, ali ona menja čoveka kako spolja tako i iznutra. Anksioznost treba shvatiti veoma ozbiljno i posvetiti se razumevanju, a onda i samom lečenju iste. Reč bolest treba da naglasi značaj, kao i to da se ne odnosi samo na fizičku bol. Za razliku od telesnih bolesti gde se pacijenti lakse odlučuju da posete lekara, osobe koje pate od mentalnih čine to teže jer smatraju da su njihovi razlozi nedovoljno jaki, a uticaj okoline, tudjih mišljenja i saveta samo u tome odmaže.

Kada se osetite anksiozno, probajte da primenite neke od sledecih koraka:

1. Prihvatiti da ne možete uvek sve kontrolisati i sagledati situaciju realno i iz vise uglova
2. Nemojte da se opterecujete ako rešenje ne dolazi istog trenutka
3. Zamenite negativne misli pozitivnim i krenite ka rešavanju problema – akciju
4. Definišite šta pokrece vasu anksioznost: posao, okruženje, porodica
5. Smanjite unos hrane koja razdrazuje um i telo: kafa, alkohol, šecer
6. Uvedite fizičku aktivnost u vašu svakodnevicu